10 koraka do zaposlenja u Kongresu

Podelite tekst na društvenim mrežama

Put do činovničkog posla u Kongresu Sjedinjenih država nije lak!

Činovničke poslove u Predstavničkom domu ili Senatu Sjedinjenih država obavljaju visoko kvalifikovani pojedinci. Prihodi ljudi koji su na administrativnim pozicijama su daleko manji od plata koji bi oni mogli da ostvare u privatnom sektoru, međutim iskustvo stečeno radom  u Kongresu koriste  za dalje napredovanje u karijeri (ostvarivanje sopstvenih političkih ambicija ili prelazak iz državnog u privatni sektor). Put do posla u američkom Senatu ili Predstavničkom domu nije lak, ali je transparentan i daje šansu kvalifikovanim zainteresovanim pojedincima  da se ostvare na tom polju.

foto Carol M. Highsmith | Buyenlarge Archive Photos | Getty Images

Pred Vama je opis (u deset koraka) procesa za zapošljavanje kabineta predstavnice 53. kongresnog distrikta Kalifornije, Suzan Dejvis, članice Demokratske stranke i starije članice Kongresnog komiteta za oružane snage. Predstavnica Suzan Dejvis je dobitnica nagrade za stvaranje dobrog radnog okruženja, koju joj je dodelila Fondacija za kongresni menadžement. Pored detaljno objašnjenog procesa zapošljavanja u ovom sektoru američke državne uprave, imao sam priliku i da razgovaram sa šeficom kabineta predstavnice Dejvis, Lisom Šerman o nepotizmu u američkom Kongresu.

foto Politico

1. Odrediti da li postoji potreba za novim osobljem

Na početku procesa neophodno je utvrditi da li postoji potreba za novim osobljem u timu nekog senatora, kongresmena, a u ovom slučaju predstavnice Suzan Dejvis. Prvi korak je po mnogo čemu ključan, pošto je cilj odrediti koja je pozicija istinski potrebna. Ponuđenih poslova ima dosta: asistent, glasnogovornik, politički savetnik… Po utvrđivanju potrebne pozicije, treba jasno definisati odgovornosti i zaduženja kandidata, kao i njegove neophodne veštine, obrazovanje i iskustvo  za to mesto.

2. Obavestiti javnost o otvorenoj poziciji

Nakon prvog koraka, kancelarija predstavnice Dejvis obaveštava javnost o otvorenom konkursu za određeno mesto, tako što targetuju ciljnu grupu koja će biti zainteresovana da aplicira za ovaj posao, ali i koja dolazi iz njene izborne jedinice ili ima snažne veze sa istom. Oglas se postavlja na zvanični sajt predstavnice Dejvis sa detaljnim uputstvima o samom procesu zaposlenja. Obaveštenje se šalje i elektronskom poštom ne adrese građana koji su glasali, volontirali ili koji jednostavno prate rad ili žele da budu informisani o aktivnostima predstavnice Dejvis. Pored elektronske pošte i društvene mreže služe kao mediji preko koga zainteresovani mogu da se informišu o konkursu za posao. Naravno, ni tradicionalni mediji nisu zanemareni. Oglas za otvorenu poziciju obično biva objavljen u lokalnim novinama koje pokrivaju teren izborne jedinice određenog predstavnika. Trenutno zaposleni u kabinetu predstavnice Dejvis trude se da kontaktiraju prijatelje i poznanike za koje znaju da su potencijalno zainteresovani, ali i kvalifikovani za posao koji se nudi na konkursu.

3.  Selektovanje aplikacija

Dve nedelje od objavljivanja oglasa (koliko i traje sam konkurs) na elektronsku adresu kabineta predstavnice Dejvis stigne preko 250 prijava različitih kandidata. Iz tima se bira osoba koja će biti zadužena za obradu aplikacija. Prijave za posao se dele u tri grupe. U prvu grupu spadaju oni koji imaju veze sa izbornom jedinicom predstavnice Dejvis, kandidati koji imaju prebivalište, poreklo, porodicu ili koji su se školovali na teritoriji tog izbornog distrikta. U drugu grupu spadaju kandidati koji imaju lične preporuke zaposlenih u kabinetu, prijatelja ili kolega iz Kongresa. U treću grupu spadaju oni koji nemaju nikakve veze sa izbornom jedinicom predstavnice Dejvis, ali su ipak odlučili da apliciraju za otvorenu poziciju. Kandidati iz te grupe ne ulaze u razmatranje!

4. Sužavanje broja kandidata

Po selektovanju aplikacija, prijave iz prve i druge grupe se štampaju zbog lakše obrade i smanjivanja broja mogućih kandidata. U naredni krug ulaze kvalifikovani kandidati, odnosno oni za koje se smatra da mogu značajno da doprinesu radu kabineta. Naravno, prijavljeni kandidati koji su ili obavljali ili trenutno obavljaju praksu u kabinetu ulaze u naredni krug, ako su tokom svog rada ostavili dobar utisak. Pored njih, u uži krug ulaze i kandidati čije biografije “moraju” da se pogledaju, uzimajući u obzir lične preporuke koje prate njihove prijave. Cilj je da se od svih  prijavljenih  dođe do  40 mogućih kandidata za posao.

5. Pravljenje rasporeda za testiranje

Osoba zadužena za aplikacioni proces obaveštava  kandidate  koji su ušli u uži izbor. Tom prilikom će im se zahvaliti na iskazanom interesovanju, ali ih i obavestiti o daljem toku procesa, koji uključuje i testiranje kandidata. Odabrani će biti obavešteni da ako su i dalje zainteresovani za posao, test mogu polagati na dve lokacije: u Vašingtonu, ali i na teritoriji izborne jedinice predstavnice Dejvis.  Kandidati se informišu o načinu, dužini trajanja i sadržaju testiranja, kao i o rangiranju (o broju  ljudi koji ulaze  u finalni krug – u ovom slučaju samo pet). Kandidatima se dostavljaja kontakt telefon za  blagovremeno zakazivanje  termina za testiranje .

6. Testiranje kandidata

Razlog zašto se prijavljeni kandidati testiraju je želja da se veliki broj aplikanata efikasno i adekvatno rangira korišćenjem striktnih kriterijuma. Većina poslova u američkom Kongesu podrazumeva mislene pisane analize, pa u skladu sa tim se testiranje sastoji od pisanog dela, upitnika, ali i od pisanog intervjua (u nekim slučajevima postoje i posebni testovi za određena specijalizovana zaduženja). U pisanom delu kandidatu se daje pismo nezadovoljnog birača predstavnici Dejvis, čija se sadržina odnosi na neku osetljivu temu (poput prava na abortus, nošenja naoružanja…). Kandidat dobija jasne instrukcije kako da odgovori na pismo, ali i vremensko ograničenje za koje to treba da uradi. Nakon toga, kandidat mora da odgovori na upitnik koji se tiče izborne jedinice predstavnice Dejvis, čiji je cilj  da  proveri da li prijavljeni zaista ima veze sa izbornim distriktom, kao i  da li je detaljno upućen  u  problemime  birača u toj izbornoj jedinici.  Pitanja poput omiljenog parka ili kraja izbornog okruga su prisutna u tom upitniku. Treći deo testiranja je lične prirode i obuhvata pitanja zašto kandidat želi da bude deo tima, u kom delu posla bi uživao, kako se informiše o aktuelnim dešavanjima. Kandidatima se postavljaju pitanja iz ličnog života, da ukratko opišu svakodnevnicu, od kupovine namirnica do korišćenja slobodnog vremena. Cilj ovakvih pitanja je da kandidati otkriju svoju ljudsku stranu i svoje navike. Odgovori prijavljenih kandidata se šifruju i ocenjuju. U samom procesu ocenjivanja i rangiranja učestvuju trenutno zaposleni u kabinetu i u najuži izbor biraju pet kandidata. U razgovoru za blog Američka politika, šefica kabineta predstavnice Dejvis, gospođa Lisa Šerman je rekla da i kabineti drugih kongresmena imaju istu praksu testiranja, a mnogi imaju i poseban upitnik koji se odnosi na izborni distrikt. 

7. Proveravanje referenci

Nakon rezultata testiranja, počinje se sa proverom navedenih referenci koje kandidati  poseduju (i to kod  3 od 5 kandidata sa najvećim brojem bodova). U svojoj aplikaciji kandidati moraju da navedu dve do tri osobe kao svoje profesionalne ili akademske reference. Zaposleni u kabinetu predstavnice Dejvis kontaktiraju osobe koje su kandidati naveli kao nosioce njihovih referenci, a sa određenim pitanjima, na koja se očekuju detaljni odgovori. Odgovori sagovornika se zapisuju od reči do reči radi dalje evaluacije. Kroz ova pitanja i odgovore koji se tiču ličnih i profesionalnih kvaliteta kandidata, zaposleni u kabinetu pokušavaju da ocene da li je prijavljeni najbolji izbor za otvorenu poziciju.

foto Alex Edelmann | Picture Alliance | DPA

8. Razgovor sa šefom kabineta

Posle konverzacije sa ljudima koje je kandidat u aplikaciji naveo  kao osobe od poverenja, koje su ga preporučile  za ovaj posao, prelazi se na razgovor sa samim kandidatom. Intervju sa prijavljenim obično vodi šef kabineta i kandidatu se postavlja širok spektar pitanja: o kvalifikovanosti, poslovnim iskustvima, stručnosti, svestranosti, interesovanjima itd. Posebna pažnja se poklanja načinu na koji kandidat priča o svojim prethodim poslodavcima, univezitetu gde je studirao, ali i kakve komunikacione sposobnosti kandidat poseduje. Sam intervju je i prilika da se vidi kolika je motivacija prijavljenog za ovaj posao i da se reši svaka nedoumica vezana za samu aplikaciju kandidata koji je ušao u najuži izbor.

9. Razgovor sa kongresmenom

Intervju šefa kabineta sa prijavljenim kandidatima je praćen razgovorom kandidata i izabranog člana Kongresa. Predstavnik Kongresa biva obavešten i upućen na rezultate testiranja kandidata. Šef kabineta i kongresmen se dogovaraju oko strategije na koji će način će da se razgovara sa aplikantom. Cilj je da se kroz razgovor dobije što više informacija od kandidata o čemu se obaveštava i šef kabineta. U toku intervjua kongresmen sagledava kandidata u celini. Nakon razgovora sa svim kandidatima proces je priveden kraju – vreme je da se izabere najpogodniji i najbolji za potrebnu poziciju!

foto Associated Press

10.  Objavljivanje rezultata

Za posao je apliciralo preko 250 ljudi, 40 ih je izabrano za testiranje, svega 3 do 5 za proveru referenci i intervjuisanje. Na kraju posao dobija samo jedna osoba, čija se celokupna  aplikacija od samog početka procesa  ponovo sagledava. Bira se i drugi najbolji u slučaju da prvo rangirani odustane. Izabrani predstavnik odnosno budući poslodavac čestita kandidatu koji je prvi, uz napomenu da je izabran kao najbolji od svih prijavljenih. Tada se odabranom predočava kolika mu je plata, koje su mu obaveze i dužnosti , ali i benefiti. Kandidatu se daje 48 sati da prihvati ili odbije ponudu. U slučaju da prihvati ponudu, kandidat je zamoljen da ne govori nikom o svom izboru. Odluka o novom zaposlenom se prvo saopštava osoblju kabineta, koje je učestvovalo u samom procesu. Odmah posle toga, kontaktiraju se prijavljeni koji nisu dobili posao. Nakon toga, osobi koja je dobila posao se dozvoljava da podeli vesti o svom novom zaposlenju sa porodicom i prijateljima. Na kraju ovog procesa, u duhu transparentnosti kabinet izabranog predstavnika obaveštava glasače svog izbornog distrikta da su zaposlili novog člana kabineta. Bilo bi teško za nekog ko je samo bogat i ima jake veze da se kvalifikuje za traženu poziciju u našem kabinetu, odlučna je gospođa Šerman.

foto Susan Davis sa saradnicima | © Susan Davis

Bilo bi teško za nekog ko je samo bogat i ima jake veze da se kvalifikuje za traženu poziciju u našem kabinetu, odlučna je gospođa Šerman.

Nema mesta nepotizmu

Za ovaj članak imao sam priliku da razgovaram sa šeficom kabineta predstavnice Dejvis, Lisom Šerman. Na pitanje koliko često zapošljavaju u svom kabinetu ljude koji su učestvovali kao volonteri tokom izbornih kampanja, Lisa Šerman odgovara: Tokom prvog mandata zaposlili smo troje ljudi koji su učestvovali u izbornoj kampanji. Međutim, mi odvajamo administrativne i poslove vezane za kampanju.

Tokom razgovora spomenuli smo nepotizam u američkom Kongresu. Gospođa Šerman kaze da je svaki kabinet drugačiji, ali da ona lično smatra da nema nepotizma, zasigurno tvrdi da ga u kabinetu u kome radi nema. Većina ljudi počne da radi kao pripravnici ili niži asistenti za jako malu platu, sa velikim brojem radnih časova. Sa dokazivanjem sledi i napredovanje, napominje Šerman.

Na kraju razgovora smo se dotakli uticaja socio-ekonomskog statusa na dobijanje zaposlenja u Kongresu. Gospođa Šerman je navela da predstavnica Dejvis, zapošljava ljude koji imaju iskustvo u oblasti vojno-odbrambenih sistema (da podsetim predstavnica Dejvis je stariji član komiteta za oružane snage). Bilo bi teško za nekog ko je samo bogat i ima jake veze da se kvalifikuje za traženu poziciju u našem kabinetu, odlučna je gospođa Šerman.

Američka politika je nekomercijalan blog u informativno-edukativne svrhe. Vaša donacija putem PayPal-a se koristi za održavanje sajta. Svaka donacija je dobrodošla. Hvala svima.

Podelite tekst na društvenim mrežama

Close Menu
Američka Politika