Da li Tramp ima razloga za slavlje nakon kongresnih izbora?

Podelite tekst na društvenim mrežama

foto Saul Loeb | AFP | Getty Images

 

Gubitak Predstavničkog doma je za Trampa došao kao poručen!

Veoma je uobičajno da predsednik izgubi kongresne izbore tokom svog prvog mandata, a da posle pobedi na izborima za drugi mandat.

Ovogodišnji novembarski kongresni izbori su okončali potpunu dvogodišnju vlast Republikanske partije, koja je do sada kontrolisala Predstavnički dom, Senat i Belu kuću. Američki Kongres više nije crvene boje! Demokrate su preuzele Predstavnički dom za sada sa osvojenih 31 mestom, ali je Senat pojačan sa još tri senatora Republikanca. Iako u trci za oba doma Kongresa nema dominantnog pobednika, sasvim je sigurno da su istinski pobednici ovih izbora pripadnice ženskog pola, pripadnici etničkih i seksualnih manjina, koji su ostvarili zapažene izborne rezultate.  Veoma je uobičajno da predsednik izgubi kongresne izbore tokom svog prvog mandata, a da posle pobedi na izborima za drugi mandat. Gubitak na prvim srednjoročnim izborima može da pomogne predsedniku Amerike da svali krivicu na zakonodavce protivničke stranke, ali i da mobiliše svoje glasače za predstojeće predsedničke izbore. Ovakav scenario je izvestan i u Trampovom slučaju!

Veoma je uobičajno da predsednik izgubi kongresne izbore tokom svog prvog mandata, a da posle pobedi na izborima za drugi mandat. Klikni na Twitter

 

foto Blend Images | Hill Street | Getty Images

 

Sa republikanskim Senatom, Trampu je jasno da je siguran na mestu predsednika Amerika.

Novembarski izbori kao uvod u predsedničku kampanju

U modernoj predsedničkoj istoriji Amerike, četiri predsednika su gubila Predstavnički dom na srednjeročnim izborima za američki kongres. Barak Obama, Bil Klinton, Ajzenhauer i Truman su se suočili sa izbornim porazima na tom nivou, ali su sva četvorica potom uspešno izabrana da služe još jedan predsednički mandat u Beloj kući. Naravno, mnogo je lakše predsedniku Amerike da ostvaruje svoju programsku politiku ako njegova stranka drži oba doma američkog Kongresa. U slučaju Trampove administracije, prevlast u Predstavničkom domu i Senatu je od ključnog značaja. Pobeda demokrata u trci za većinu u Predstavničkom domu je okončala jednostranačku vladavinu Republikanske stranke i otvorila put za sistemsku i institucionalnu proveru odluka Trampove administracije. Sa demokratskim Predstavničkim domom, predsednik Tramp će biti suočen sa kongresnim istražnim procedurama koje će moći da bude pokrenute od strane demokratske većine u Predstavničkom domu, a koje će se odnositi na prethodne, ali i sadašnje odluke iz Trampove Bele kuće. Takođe, sa demokratama u donjem domu Kongresa, predsednik Tramp će biti prinuđen da sarađuje i da traži kompromisno rešenje u slučaju da želi da progura neki zakonski akt. Uz to, plava većina u Predstavničkom domu ne isključuje i mogućnost pokretanje impičmenta (procesa razrešenja dužnosti) predsednika Trampa. Naravno, impičment ne znači Trampovo napuštanje Bele kuće. Da bi se to ostvarilo, potrebno je 67 glasova u Senatu, što se nikada u američkoj istoriji nije desilo, a sa novom republikanskom većinom verovatno i neće. Međutim, možda predsednik Tramp i igra na kartu mogućeg impičmenta. Sa republikanskim Senatom, Trampu je jasno da je siguran na mestu predsednika Amerika. Postoji velika verovatnoća da demokrate dožive sudbinu Njutna Gingridža i republikanaca sa krajem prošlog veka i njihovog impičmenta predsednika Klintona, koji je kasnije bio oslobođen od strane Senata. Ako stavimo na stranu mogućnost impičmenta, gubitak Predstavničkog doma i nije toliko loš za aktuelnog predsednika Amerike, najverovatnije mu može biti od koristi u predstojećoj predsedničkoj kampanji.

Postoji velika verovatnoća da demokrate dožive sudbinu Njutna Gingridža i republikanaca sa krajem prošlog veka i njihovog impičmenta predsednika Klintona, koji je kasnije bio oslobođen od strane Senata. Klikni na Twitter

foto Getty Images

 

Strategija predsednika Trampa je jasna! Zavadi, pa vladaj!

Poraz kao pobeda

Posle skoro osam godina demokrate će ponovo preuzeti kormilo Predstavničkog doma američkog Kongresa. Međutim, pobeda demokrata u ovoj trci može da bude njihovo prokletstvo na predstojećim predsedničkim izborima. Pored pokušaja impičmenta predsednika Trampa, postoji i mogućnost da će se novoizabrani demokratski predstavnici okrenuti političkim ciljevima koji su daleko od centra, a veoma blizu levici odnosno socijal-demokratiji. Ako se odluče za taj put, demokrate će eliminisati čitav spektar potencijalnih glasača koji su im potrebni za pobedu na sledećim izborima za predsednika Sjedinjenih država. Takođe, pored ideoloških previranja, demokratama preti i sukob oko stranačkog vođstva u Predstavničkom domu. Čini se da Nensi Pelosi iz Kalifornije, želi da ponovo bude na čelu donjeg doma. Inače, Nensi Pelosi nije popularna među glasačima obe stranke, a mnoge demokrate su se kandidovale sa obećanjem da joj neće ukazati poverenje ponovnim postavljenjem na čelo Predstavničkog doma. Međutim, predsednik Tramp je izjavio da Pelosi baš zaslužuje da se ponovo nađe na tom mestu. Strategija predsednika Trampa je jasna! Zavadi, pa vladaj! Verovatno ima cilj da demokrate drži zaokupljene borbom za prevlast u vođstvu. Samim izborom Nensi Pelosi novoizabrane demokrate će izgubiti poverenje svojih glasača, s’obzirom da su   pobedili uz obećanje da joj neće dati svoj glas.

postoji i mogućnost da će se novoizabrani demokratski predstavnici okrenuti političkim ciljevima koji su daleko od centra Klikni na Twitter

foto Carolyn Kaster | AP

 

Tokom prethodne dve godine, politička konstalacija je bila takva da je republikanski Kongres bio odgovoran za sve dobro i loše.

Nasuprot tome, prelazak Predstavničkog doma u ruke demokrata otvara Trampu mogućnost da počne svoju predsedničku kampanju (u kojoj se istinski bolje snalazi od uloge državnika), umesto da se bavi državnim poslovima. Tokom prethodne dve godine, politička konstalacija je bila takva da je republikanski Kongres bio odgovoran za sve dobro i loše. Ovakva situacija će se promeniti istog momenta kada demokrate preuzmu Predstavnički dom. Predsednik Hari Truman se suočio sa sličnom sudbinom. Na kongresnim izborima 1946. godine, a tokom svog prvog mandata, Truman je izgubio 12 senatora i 55 mesta u Predstavničkom domu. Mnogi su verovali da će na predsedničkim izborima 1948. godine i predsednik Truman proći kao demokratski kongresmeni dve godine ranije. Međutim, Hari Truman je svoju kampanju predstavio glasačima kao svojevrsni referendum o (ne)radu Kongresa, što je imalo rezultate i na iznenađenje američke javnosti dobio drugi mandat u Beloj kući. Predsednik Tramp može da se rukovodi ovim primerom dobre političke prakse i da glasačima predstavi izbore kao referendum između Trampa i Predstavničkog doma koji ne želi politički kompromis, koji ne radi ništa i koji se isključivo bavi impičmentom aktuelnog predsednika. Za sigurnu pobedu Trampu bi odgovarao izbor Nensi Pelosi na čelo Predstavničkog doma, pošto je Pelosi već demonizovana od strane vladajućih struktura i kao takva bila bi  laka meta za Donalda Trampa. Ovakav (mogući) razvoj situacije nas dovodi do zaključka da u politici izgubiti nekad znači pobediti i obratno.

Za sigurnu pobedu Trampu bi odgovarao izbor Nensi Pelosi na čelo Predstavničkog doma Klikni na Twitter

 

foto Chip Somodevilla | Getty Images

 

Izbori kao korektivni faktor

Prvi srednjeročni kongresni izbori su značajni za predsednika Amerike zato što pomoću izbornih rezultata može da oseti “puls” glasača i da shvati gde je grešio u komunikaciji sa glasačkom mašinerijom, ali i da analizira koji problemi muče građane Amerike i na čemu bi trebao više da radi. Iz tog ugla gledano, prvi kongresni izbori su svojevrsni korektivni faktor svakog predsednikovanja. Predsednik Džordž W. Buš je pobedio na svojim prvim srednjeročnim izborima, što mu je dalo odrešene ruke da radi šta “hoće” tokom svog prvog mandata. Međutim, Bušov drugi mandat je bio neuspeh, zato što su na srednjeročnim izborima 2006. godine demokrate preuzele Predstavnički dom, vršeći pritisak na Buša da napravi preko potrebne promene u svojoj administraciji (uključujući i smenu sekretara za odbranu Dona Ramsfelda). Nije isključeno da će ovakav ishod izbora prisiliti predsednika Trampa da izvrši potrebne promene unutar svoje administracije i naterati ga da radi sa demokratama na donošenju dvopartijskih zakona. Izvesniji scenario je da predsednik Tramp vođen Trumanovim primerom krene u otvoren rat sa demokratskim Predstavničkim domom, kriveći ih za neadekvatne odluke i za sabotažu predsedničke državne politike. Ovakav dalji tog događaja je riskantan, ali bi mogao da donese veliki politički profit i samim tim i Trampovu pobedu na sledećim predsedničkim izborima.

Izvesniji scenario je da predsednik Tramp vođen Trumanovim primerom krene u otvoren rat sa demokratskim Predstavničkim domom Klikni na Twitter

foto Carolyn Kaster | AP

 

U poslednjih 25 godina, čini se da je postala praksa da partija koja vlada Belom kućom loše prođe na srednjeročnim kongresnim izborima

Tramp bolji od Obame i Klintona

Iako je na kongresnim izborima prošlog utorka izgubio Predstavnički dom, Tramp je ostvario bolji rezultat nego njegovi prethodnici. U poslednjih 25 godina, čini se da je postala praksa da partija koja vlada Belom kućom loše prođe na srednjeročnim kongresnim izborima, koji se održavaju na polovini predsedničkog mandata. Za predsednika Obamu srednjeročni kongresni izbori 2010. i 2014. godine su bili poražavajući. Na srednjeročnim izborima tokom prvog mandata predsednik Obama je izgubio 63 mesta u Predstavničkom domu i 6 senatora. Četiri godine kasnije, 2014. godine predsednik Obama je izgubio još 13 mesta u Predstavničkom domu koji je već uveliko bio republikanski. Posle tih izbora, odnos snaga u Predstavničkom domu je bio 247 naspram 188 u korist crvenih. Pored toga, na tim izborima republikanci su preuzeli i američki Senat osvojivši još 9 mesta u Gornjem domu američkog Kongresa. Sličnu sudbinu je imao i predsednik Bil Klinton. Tokom njegovih prvih srednjeročnih izbora 1994. godine Klinton je izgubio 52 mesta u Predstavničkom domu i 9 mesta u Senatu. Izuzetak ovog izbornog pravila je predsednik Džordž W. Buš koji je pobedio na svojim prvim kongresnim izborima osvojivši 8 mesta u Predstavničkom domu i 2 u Senatu, a u senci tragičnih događaja koji su 11. septembra zadesili Sjedinjene države. Nasuprot svojih prethodnika koji su se suočavali sa katastrofalnim izbornim porazom na srednjeročnim kongresnim izborima tokom svog prvog mandata, Tramp je uspeo da uslovno rečeno lokalizuje svoj poraz. U toku pisanja ovog teksta, demokrate su osvojile 31 mesto u Predstavničkom domu, dok se rezultati sa još 11 izbornih jedinica očekuju u narednim danima. U slučaju da svih 11 preostalih mesta pripadnu demokratama (što verovatno neće biti slučaj), predsednik Tramp bi i dalje bio u značajnoj prednosti u odnosu na svoje prethodnike. Iako su izgubili Predstavnički dom, republikanci su zadržali većinu u Senatu, pojačavši svoje redove za još tri senatora.

Iako su izgubili Predstavnički dom, republikanci su zadržali većinu u Senatu, pojačavši svoje redove za još tri senatora. Klikni na Twitter

foto Reuters

 

2018.  je godina žena i pripadnika manjinskih grupa u Americi …

Istorijski značaj kongresnih izbora

Dok čekamo konačne rezultate, sasvim je sigurno da su ovogodišnji novembarski izbori  već ušli u istoriju Amerike. Ako je 2016. godine bila godina Donalda Trampa, 2018.  je godina žena i pripadnika manjinskih grupa u Americi. Tokom ove godine  broj kandidata ženskog pola na izborima na svim nivoima je bio rekordan. Demokratska stranka je prednjačila nominujući 183 osobe ženskog pola u trci za Predstavnički dom, 15 za Senat i 12 za mesta guvernera saveznih država. Pored žena ,koje su zablistale tokom novembarskih izbora, veliki broj pripadnika manjina je ostvario istorijske pobede.  Američki Kongres je dobio svoje prve članove islamske veroispovesti, ali i pripadnike Indijanske zajednice. Takođe, nekoliko država je dobilo svoje prve afro-američke, latino, gej i lezbo predstavnike u Predstavničkom domu, a neke države su dobile po prvi put žene ili pripadnike seksualnih manjina na svom čelu. Naravno, ne treba zaboraviti i najmlađu članicu novoizabranog Konresa i zvezdu nove levice, dvadeset devetogodišnju Aleksandru Okasio Kortez koja dolazi iz savezne države Njujork. Nestranački posmatrano, pobednici ovih izbora su manjine u Sjedinjenim državama čiji će pripadnici, siguran sam, pamtiti ove izbore kao put ka potpunoj integraciji u američko društvo.

Američki Kongres je dobio svoje prve članove islamske veroispovesti, ali i pripadnike Indijanske zajednice. Klikni na Twitter

foto Pixabey

 

neke države su dobile po prvi put žene ili pripadnike seksualnih manjina na svom čelu

 

Obamina podrška značajnija od Trampove

Tokom ovih novembarskih kongresnih izbora statistički gledano podrška bivšeg predsednika Baraka Obame demokratskim kandidatima je bila daleko uticajnija od podrške aktuelnog predsednika republikanskim kandidatima. Tokom ovih izbora predsednik Obama je podržao 74 kandidata u trci za Predstavnički dom, Senat i za guvernerske pozicije, od kojih je čak 39 (52.7 posto od ukupnog broja) pobedilo u izbornim trkama. Nasuprot Obami, samo 21 od ukupno 75 kandidata koje je Tramp podržao su pobedili prošlog utorka, što je svega 28 posto od ukupnog broja podržanih kandidata. Potpredsednik Pens se bolje kotira od predsednika Trampa. Pens je podržao 61 kandidata od kojih su 27 pobedili, što je rejting od oko 44 posto od ukupnog broja. Naravno, ove brojke nisu konačne zato što još uvek čekamo na izborne rezultate iz Arizone, Džordžije i Floride.

Potpredsednik Pens se bolje kotira od predsednika Trampa. Pens je podržao 61 kandidata od kojih su 27 pobedili ... Klikni na Twitter

 

Američka politika je nekomercijalan blog u informativno-edukativne svrhe. Vaša donacija putem PayPal-a se koristi za održavanje sajta. Svaka donacija je dobrodošla. Hvala svima.

Podelite tekst na društvenim mrežama

Close Menu
Američka Politika