Koji Bog vlada u Beloj kući ? (Infografik)

Podelite tekst na društvenim mrežama

Uticaj Hrišćanstva kao religije na politiku u Sjedinjenim državama je izuzetno velika u odnosu na druge slobodne i razvijene zemlje zapadnog sveta.

Uloga hrišćanstva u Američkoj politici i društvu

biblija-evangelism
foto Igor Link | Pixabay

 

Oko dve trećine Amerikanaca (71 %) pripadaju nekoj od mnogobrojnih hrišćanskih crkava i zajednica čineći ih najvećom religioznom grupom u Sjedinjenim državama. Od toga preko 100 miliona, jedan na svaka tri stanovnika Amerike se izjašnjavaju kao evangelisti i konzervativci zahvaljući čemu imaju poseban položaj i uticaj na političke procese u Sjedinjenim državama. Uticaj Hrišćanstva kao religije na politiku u Americi je izuzetno veliki u odnosu na druge slobodne i razvijene zemlje zapadnog sveta. U prvom amandmanu ustava Sjedinjenih država stoji da su crkva/religija i država odvojene, međutim situacija na terenu je značajno drugačija. Po rezultatima određenih istraživanja, većina Amerikanaca smatra da religija igra značajnu ulogu u njihovim životima. Studije pokazuju da dosta Amerikanaca pridaje značaj verskom opredeljenju svojih političkih lidera odnosno izabranih predstavnika. Oko pedeset posto odraslih u Americi smatra da je za njih ključno da predsednik Sjedinjenih država ima ista verska opredeljenja kao i oni.

američki-predsednici-po-veroispovesti

Religija i politika

Odnos i  međusobni uticaj  religije i politike ukazuje da je  Amerika  zemlja paradoksa. Iako se u političkom životu Amerike veoma insistira  na odvojenosti crkve i države, u određenim krugovima taj trend se  polako menja. Do sredine prošlog veka u osnovim i srednjim školama širom Amerike, đaci su bili obavezni da učestvuju u zajedničkim molitvama predvođeni nastavnicima. Odlukom Vrhovnog suda i pozivanjem na prvi amandman  odvojenost crkve i države u praksi  je ukinuta. Danas, skoro 60 godina kasnije svedoci smo drugačijeg trenda. U nekim saveznim državama poput Alabame, konzervativni političari se zalažu da se dozvoli državnim školama da okače u svojim prostorijama nacionalni moto Amerike” In God we trust – u Boga verujemo.  Američki Predstavnički dom još uvek ima instituciju kapelana, jezuitu Petrika Konroja, koji pored mnogobrojnih zaduženja, molitvom blagosilja početak zasedanja ovog zakonodavnog tela. Ove godine je prvi put u istoriji Sjedinjenih država, vladika Srpske pravoslavne crkve održao molitvu na otvaranju Predstavničkog doma američkog Kongresa. Pored uticaja u Kongresu, hrišćanstvo ima i značajan uticaj u Beloj kući, koji čini se sa novom administracijom predsednika Trampa samo raste. Poznata je javnosti tzv. grupa za izučavanje Biblije i svetih spisa kojoj pripadaju konzervativci i uticajni članovi Trampovog kabineta poput: Majka Pensa, Betsi Di Vos, Bena Karsona… Uzimajući u obzir odnos glasača i političara prema Hrišćanstvu, izgleda da je vera neizostavan deo svakog predsednikovanja.

 

Vera u Ovalnom kabinetu

Iako Ustav Sjedinjenih država zabranjuje biranje predsednika na osnovu njegovih verskih opredeljenja, situacija u praksi je značajno drugačija. Skoro svi predsednici Amerike su bili hrišćani: od čega većinu čine episkopalci i prezbiterijanci. Predsednik Tramp se uklapa u ovaj verski šablon pošto je po veroispovesti prezbiterijanac. Prvi prezbiterijanac na čelu Amerike bio je Andru Džekson, o kome predsednik Tramp ima veoma pozitivno mišljenje. Poslednji prezbiterijanac u Beloj kući pre Trampa je bio predsednik Ronald Regan, koji takođe ima Trampove simpatije. Inače, prezbiterijanstvo vuče korene iz Škotske i Engleske, a Džekson i Regan su imali škotsko poreklo, kao i predsednik Tramp čija se majka doselila iz Škotske u Ameriku.

Iako su prezbiterijanci dali devet predsednika, najveći broj predsednika Amerike (njih 11) dolazi iz redova episkopalaca. Neki od najpoznatijih američkih predsednika poput: Džordža Vašingtona, Džejmsa Medisona, Frenklina Ruzvelta su pripadali Episkopalnoj crkvi. Posle episkopalaca i prezbiterijanaca, unitarci i baptisti (Bil Klinton je baptista po veroispovesti) dele treće mesto po broju predsednika koje su poslali u Vašington (po četiri predsednika).

Međutim dvojica najpoznatijih i najuspešnijih predsednika: Tomas Džeferson i Abraham Linkoln nisu pripadali ni jednoj crkvi i verskoj zajednici. Predsednik Džeferson je tokom mladosti izgubio svoju hrišćansku veru, ali je tokom čitavog života verovao u u postojanje višeg bića, božanstva odnosno kreatora univerzuma. Nasuport njemu predsednik Linkoln je odrastao u religioznoj porodici, ali se nikada zvanično nije pridružio crkvi. Primetno je da su skoro svi predsednici Amerike bili pripadnici neke od protestantskih denominacija, a većina njih su episkopalci i prezbiterijanci. Međutim, rimokatolici, iako veoma značajni po broju vernika, dala su  svega jednog predsednika Džona F. Kenedija.

 

Nesrazmerna zastupljenost katolika

Iako pojedinačno gledajući, rimokatolici čine  najveću hrišćansku denominaciju, sa 22 posto vernika od ukupnog broja stanovnika Amerike, do sada su dali samo jednog predsednika, Džona F. Kenedija. To je verovatno posledica istorijskog odnosa između belih protestanata i katoličkih imigranata. Kada su imigranti katoličke veroispovesti došli u Ameriku, krajem 19. i početkom 20. veka bili su diskriminisani od strane belaca protestanata koji su bili uticajni u Republikanskoj partiji. To je privuklo katolike ka Demokratskoj stranci, učinivši ih vernim glasačima i pristalicama plavih. Čak i pre dolaska Frenklina Ruzvelta na političku scenu, katolici su bili ključni deo Demokratske partije. Ne treba da čudi da je prvi katolički predsednički kandidat za Belu kuću , Alfred Smit bio kandidat demokrata na izborima 1928. Tokom te predsedničke kampanje Smit je bio suočen sa nezapamćenim anti-katoličkim narativom i raznim teorijama zavere koje su pratile njegovu kandidaturu. Tokom tih godina, bilo je opšte prihvaćeno da bi katolik na čelu Amerike slušao naređenja iz Vatikana i da ne bi radio u interesu američkog naroda. Srećom po katolike u Americi i Demokratsku stranku, Alfred Smit je izgubio, inače bi verovatno katolici i demokrate bili optuženi za izbijanje Velike depresije.

foto Verner Reed | The LIFE Images Collection | Getty Images

 

Koliko je bila uticajna i rasprostranjena anti-katolička kampanja tokom izbora 1928. godine, govori činjenica da je trebalo da prođe 30 godina da bi Amerika dobila prvog i jedinog katoličkog predsednika na izborima 1960. godine Džona F. Kenedija. Predsednik Kenedi se takođe našao na udaru protivnika Vatikana, međutim   uspeo je  da ublaži tu vrstu retorike. Od atentata na predsednika Kenedija 1963. godine, samo jedan predsednički kandidat u trci za Belu kuću je bio katolik, Džon Keri.

Međutim, trend se i tu menja u korist rimokatolika. Na unutarstranačkim izborima demokrata i republikanaca, 2016. godine kandidovao se rekordan broj katolika. Na strani demokrata Martin O’ Mali, a na strani republikanaca: Džeb Buš, Marko Rubio, Rik Santorum, Kris Kristi, Bobi Džindal i Džordž Pataki. Ovaj broj kandidata jasno ukazuje da ćemo u skorijoj budućnosti videti katolika na čelu Sjedinjenih država, možda Džoa Bajdena na sledećim izborima ili Džordža P. Buša u skorijoj budućnosti.

Mormoni u trci za predsednika 

Nasuprot katolicima i njihovoj mnogobrojnosti, mormoni iako malobrojna verska grupacija (manje od 7 miliona vernika u Americi) više puta su pokušavali da osvoje Belu kuću. Prvi mormon koji se kandidovao za predsednika Amerike je bio Džozef Smit, koji je bio osnivač Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana. Smit se kandidovao za predsednika 1844. godine, međutim Smit je stradao u atentatu pre izbora. Prošlo je skoro sto godina do sledećeg mormonskog predsedničkog kandidata – Džordža Romnija, oca Mita Romnija.Pre ulaska u trku za predsedničku nominaciju Republikanske partije, Džordž Romni je bio guverner savezne države Mičigen između 1963 do 1969. U unutarstranačku trku ulazi 1968. godine i jedno vreme je bio favorit za pobedu. Videvši da nema šanse da pobedi na stranačkim izborima u Nju Hemširu odustaje od trke, ostavljajući prostor Niksonu za pobedu. Kasnije ga predsednik Nikson postavlja za sekretara za stambena pitanja i urbani razvoj.

 

Mit Romney Photo
foto Mike Segar | Reuters

 

Deceniju kasnije, 1976. godine, Moris King Judal, pokušava da osvoji nominaciju Demokratske stranke. Na početku stranačkih izbora Moris Judal i Džimi Karter su imali sličnu podršku, međutim s’vremenom predsednik Karter osvaja veći broj pristalica i ulazi u  Belu kuću. Do stranačkih izbora Republikanske stranke 2000. godine, kada se kandiduje Orin Hetč, mormoni nisu imali svog kandidata. Tokom tih izbora. Hetč nije imao šanse na spram Buša mlađeg, koga je kasnije i podržao. Trenutno Hetč je senator savezne države Juta i zamenik predsednika Senata.

Sledeći mormonski kandidat je bio Mit Romni, koji se kandidovao dva puta: 2008. i 2012. godine. Prvi put kada se kandidovao na stranačkim izborima, Romni je morao da se suoči sa pitanjima njegove veroispovesti slično kao i predsednik Kenedi. Tek 2012. godine na izborima Romni uspeva da osvoji nominaciju Republikanske stranke, što ga verovatno svrstava u mormona koji je bio najbliži ulasku u  Belu  kuću. Međutim na predsedničkim izborima u dvoboju sa predsednikom Obamom biva poražen.

Pored Mita Romija, 2012. godine na stranačkim izborima Republikanske stranke kandidovao se bezuspešno, bivši guverner Jute, Džon Huntsman koji je trenutno ambasador Sjedinjenih država u Moskvi. Na poslednjim izborima za predsednika (2016. godine) Amerike kao nezavisni kandidat pojavio se mormon i veliki protivnik predsednika Trampa, bivši obaveštajac Evan MekMalin. Na izborima je doživeo totalni poraz osvojivši svega pola procenta glasova.

 

Jehovini svedoci Bele kuće

Jehovini svedoci, iako malobrojna verska zajednica (nesto više od milion vernika),  imala je  dva člana (doduše bivša) na čelu Amerike: Ajzenhauera i Džimija Kartera. Oba predsednika su odrasla u okruženju koje je bilo blisko verovanjima Jehovinih svedoka. Roditelji predsednika Ajzenhauera su bili Jehovini svedoci i odgajali su svoju decu u tom duhu. Međutim, njihova deca uključujući i predsednika Ajzenhauera su u početku krila da imaju vezu sa Jehovinim svedocima, koje će kasnije i otvoreno kritikovati, dajući do znanja javnosti da su učinili otklon sa učenjima Jehovinih svedoka. Slična situacija je bila i sa predsednikom Karterom, koji je jednom prilikom javno rekao da je bilo veoma teško odrastati sa sistemom vrednosti za koje se zalažu Jehovini svedoci i da je to bio razlog zašto je napustio tu versku zajednicu.

 

Bušovi: Jedna porodica – tri crkve

familija-Bush
foto Gregory Rec | Portland Press Herald via Getty Images

 

Religija je znači neizostavan faktor u Američkoj politici. Pored religije u Americi, u poslednjih sedamdeset godina i porodica Buš je neizostavan činilac u političkoj areni Sjedinjenih država.  Vredi analizirati i verska opredeljenja članova porodice Buš. Uzimajući u obzir da dolaze sa Istočne obale, odnosno Nove Engleske (Masačusets), ne treba da čudi da veći deo  porodice pripada  episkopalcima. Predsednik Buš stariji i prva dama Barbara su vernici Episkopalne crkve i svoju decu su odgajili kao episkopalce. Međutim, Džordž Buš mlađi je verovatno pod uticajem svoje supruge Laure Buš postao metodista i postao član Ujedinjene Metodističke crkve. Sličnu sudbinu je doživeo i Džeb Buš, koji je zbog supruge Kolumbe prihvatio rimokatoličanstvo, odgajajući svoju decu u Rimokatoličkoj crkvi.

Obama i teorije zavere

Predsednik Obama, kao prvi Afroamerikanac, suočio se sa mnogobrojnim optužbama i spekulacijama vezanim za njegovu veroispovest. Odrastao je u okruženju koje nije bilo religiozno, međutim kasnije je Obama pronašao svoju Hrišćansku veru, postavši član Ujedinjene crkve Hristove i sebe smatra hrišćaninom, ali nije aktivan u crkvenom životu.

barack-obama
foto Joshua Roberts | Reuters

 

Vatreni protivnici predsednika Obame su promovisali čitav niz različitih teorija zavere o njegovom poreklu i verskom opredeljenju. Popularne su bile teorije po kojima predsednik Obama u tajnosti praktikuje Islam i da bi u slučaju dolaska na mesto predsednika Amerike radio na uništavanju države Izrael. Kroz političku karijeru Obamu su pratile tvrdnje da nikad nije položio zakletvu (ni kao senator, ni kao predsednik) na Bibliji, već na Kuranu. Određeni konzervativni analitičari su tvrdili da je predsednik Obama proveo oko četiri godine, kao student madrese u Indoneziji izučavajući Islam. Uz sve to, Obamino srednje ime Husein (iako su neki tvrdili da je Muhamed) je podgrevalo atmosferu, dajući protivnicima predsednika Obame vetar u leđa za dalje iznošenje lažnih tvrdnji.

Uticaj Hrišćanstva kao religije na politiku u Sjedinjenim državama je izuzetno veliki u odnosu na razvijene zemlje zapadnog sveta. Čini se i da je vera neizostavan deo Bele kuće i institucije predsednika. Click To Tweet

Veroispovesti stanovnika Bele kuće se mogu menjati od izbora do izbora, ali izgleda da je spoljna politika sve do sada bila na autopilotu.

 

Američka politika je nekomercijalan blog u informativno-edukativne svrhe. Vaša donacija putem PayPal-a se koristi za održavanje sajta. Svaka donacija je dobrodošla. Hvala svima.

Podelite tekst na društvenim mrežama

Close Menu
Američka Politika