Kristina Tobin – Predsedničke debate nisu slobodne i demokratske

Podelite tekst na društvenim mrežama

Kristina Tobin je američka politička aktivistkinja i lider pokreta za reformu izbornog sistema i prava glasača u Sjedinjenim američkim državama. Osnivač je Fondacije za slobodne i jednake izbore, ujedno je i predsedavajući. Tokom svoje bogate profesionalne karijere učestovala je i u predsedničkoj kampanji Ralfa Nejdera (2008. godine) u svojstvu nacionalnog koordinatora za prikupljanje potpisa. Organizovala je i tri debate nezavisnih predsedničkih kandidata 2008., 2012. i 2016. godine, a bila je i voditelj jedne od ovih debata (2012. godine) zajedno za čuvenim Lerijem Kingom. U ekskluzivnom i opširnom razgovoru za blog “Američka politika”, Kristina Tobin govori o svojoj fondaciji, predsedničkim debatama, dvopartijskom sistemu Sjedinjenih država, ali i otkriva zašto je teško nezavisnim  kandidatima da organizuju uspešnu izbornu kampanju i ostvare zapažen rezultat.

kristina-tobin-featured-photo
Krstina Tobin | privatna arhiva

 

Predstavite nam ukratko Vašu organizaciju ?

Sve je počelo u mojoj 17. godini kada sam gledala svog oca koji se kandidovao za guvernera Ilinoisa, kao kandidat treće stranke, a čije je ime nepravedno uklonjeno sa glasačkog listića. U tom iako mladom dobu sam videla potrebu za reformom našeg izbornog sistema u Sjedinjenim državama, sagledala sam probleme upisa imena nezavisnih kandidata na glasački listić, ali i prekrajanje granica izbornih jedinica, aparata za glasanje, proporcionalnog predstavljanja, alternativnih metoda glasanja, elektorskog koledža, zatvorene Komisije za predsedničke debate i tako dalje.

Deceniju nakon toga, pomagala sam u organizaciji i koordinaciji prikupljanja miliona potpisa za odgovorne nezavisne kandidate šireg političkog spektra: demokratama, republikancima, libertarijancima, zelenima i nezavisnim kandidatima. 2008. godine sam postala nacionalni koordinator za prikupljanje potpisa za upis na glasački listić nezavisnog kandidata Ralfa Nejdera za predsednika Sjedinjenih država, što je i bio povod za stvaranje Fondacije za slobodne i jednake izbore.

Organizovala sam odličan tim ljudi koji mi je pomogao da prikupimo više od pola miliona potpisa, čime smo upisali Nejderovo ime na glasački listić u 45 država plus Vašington D.C. Nismo imali dovoljno novca za svih 50 država. Iskra za stvaranje Fondacije za slobodne i jednake izbore je nastala u oktobru 2008. godine kada me je Ralf Nejder odveo u Demokratski nacionalni komitet. Tokom te posete, rekao mi je u privatnom razgovoru: “Kristina mogu da imam intervju sa svakim od prisutnih novinara i ne bih dostigao 3 do 5 posto koliko Komisija za predsedničke debate zahteva za učestvovanje u debati”. Tada sam shvatila da postoji potreba za istinski otvorenim predsedničkim debatama u Americi.

Dakle, to je bio početak Fondacije za slobodne i jednake izbore. Mi smo bili domaćin i organizator naše prve predsedničke debate 2008. godine u hotelu Mejflauer i od tada smo počeli da razvijamo i plasiramo vrlo raznovrsne projekte.

 

kristina-džesi-ventura
Kristina Tobin i Džesi Ventura bivši guverner Minestore | privatna arhiva

 

Da li mislite da dve stranke imaju monopol na predsedničke debate u Americi? Koliko je puta nezavisni predsednički kandidat učestvovao u mejnstrim predsedničkim debatama, od prve televizijske debate Kenedija i Niksona?

Komisiju za predsedničke debate vode bivši funkcioneri Demokratske i Republikanske stranke. U igri je veliki novac… Ralf Nejder je 2008. godine naučio mene i mnoge druge da je Komisija za predsedničke debate jedan od najmoćnijih alata koji koristi jednopartijski sistem da bi se stvorila iluzija da u Sjedinjenim državama postoje samo dve strane, iako ih u stvari ima mnogo više. Komisija za predsedničke debate je kontrolisana od strane dvopartijskog sistema, koji ja u suštini nazivam jednopartijskim sistemom. Komisija za predsedničke debate je platforma kojoj se ne može verovati. Pravi autsajder koji je ušao u predsedničku debatu bio je Ros Pero iz Reformističke partije. Nadam se da će u budućnosti biti još više nezavisnih kandidata.

Fondacija za slobodne i jednake izbore je jedini entitet koji je pored Komisije za predsedničke debate organizovao predsedničku debatu, koja je prikazana na nacionalnom nivou, a koju je prenosio C-SPAN2 2008. godine.

Zašto je toliko teško nezavisnim kandidatima i kandidatima koji predstavljaju treće partije da učestvuju u predsedničkim debatama? Da li je to zbog monopola dveju stranaka, nedostatka novca, cenzure medija?

Alternativnim kandidatima je teško da učestvuju u debatama koje su organizovane od strane Komisije za predsedničke kandidate, zato što je to jedna od mnogih platformi koje kontrolišu centri moći. Imate dvopartijski sistem, koji je suštinski jednopartijski, koji je kontrolisan velikim novcem, Rokfelerima, Rotšildima i od strane desetina bogatih porodica. Ne samo da kontrolišu partijski sistem, već kontrolišu i glavne medije u Sjedinjenim državama, čak i Holivud, industriju muzike i igara. Pratite novac. Komisija za predsedničke debate je jedan od mnogih alata koji se koristi da bi pomogli u izboru kandidata koji su obavezani da ispunjavaju njihovu agendu.

Mi u Fondaciji za slobodne i jednake izbore imamo dugoročne smernice na osnovu kojih ćemo rešiti to pitanje. Svako pitanje proizilazi, čini mi se, od toga da imamo pogrešnu osobu na političkim pozicijama. Kada se u Sjedinjenim američkim državama pojavi ideja zasnovana na pravom rešenju, ništa joj neće stajati na putu. Predviđam pravi preokret. To će biti platforma kao što su “Slobodni i jednaki izbori”, krovna organizacija koja dovodi mnoge lidere istih mišljenja i one sa različitim gledištima, ali koji zaslužuju da se njihov glas čuje. Naš slogan kaže – VIŠE GLASOVA, VIŠE IZBORA. Mislim da će rešenje u ovoj deceniji biti blockchain glasanje koje će pomoći reformi našeg izbornog procesa i doneti političku transparentnost.

 

kristina-tobin-2
Kristina Tobin i kongresmen Ron Pol | privatna arhiva

 

Koji procenat podrške nezavisni kandidat mora da dostigne da bi učestvovao u predsedničkoj debati? Da li mislite da je taj procenat previsok?

Komisija za predsedničke debate kaže da kandidati moraju da imaju 15 posto ili više podrške javnog mnjenja tokom septembra meseca predsedničke izborne godine.

Da, prag od 15 posto za učestvovanje u debati je suviše visok. To je neustavno i montirano. Za demokrate koje žele da učestvuju u unutarstranačkim predsedničkim debatama koje organizuje Demokratska stranka uslov za učestvovanje je samo 1 posto.

U slučaju da nezavisni kandidat ili kandidat treće partije učestvuje u predsedničkoj debati, da li mislite da bi to moglo da potencijalno našteti dvopartijskom sistemu, povećavajući verovatnoću za uspeh nezavisnih kandidata?

Definitivno! Mislim da je više kandidata u predsedničkoj debati uvek odlična stvar. Nažalost, ne verujem da bi bili pošteni prema kandidatima koji su autsajderi, a koji učestvuju na njihovoj platformi. Iako podržavam otvaranje debata, ne osećam da su naše debate još dovoljno otvorene i jednake. Želim da nastavim sa otvaranjem naših predsedničkih debata još  intenzivnije kako tehnologija napreduje. Volela bih da dozvolim ljudima da uživo glasaju u prvom krugu naših predsedničkih debata, kroz  blockchain sistem glasanja, koje će uvesti revoluciju u naš sistem glasanja i dovesti do političke transparentnosti.

Kako rastemo, otvorićemo našu platformu za više kandidata. Mislim da svako ko je u trci za predsednika treba da bar ima šansu da bude saslušan i to se može dogoditi kroz aplikaciju za glasanje koju ćemo pokrenuti u budućnosti.

 

kristina-tobin-5
Kristina Tobin, Denis Kučinič (levo) i kongresmen Ron Pol | privatna arhiva

 

Da li mislite da Ros Pero nije imao dobar tretman tokom predsedničke debate 1992. godine?

Isto bi se moglo reći i za Donalda Trampa. Obojica: Tramp i Pero su znali u šta se upuštaju. Da li mislim da su tretirani pošteno? Ne, ne mislim.

Fondacija za slobodne i jednake izbore je organizovala predsedničke debate 2008., 2012. i 2016. godine. Da li je američka javnost bila zainteresovana da čuje šta kažu predstavnici Libertarijanske, Zelene i Ustavne partije?

Debata koju smo organizovali 2008. godine je emitovana na C-SPAN2, a moderator je bio nagrađivani novinar Kris Hedžes. 2012. godine sam se pridružila Leriju Kingu kao drugi moderator. Ta debata se emitovala na RT Amerika, C-SPAN-u, Al-Džaziri, a bila je i spominjana na PBS-u i tokom emisije Džimija Kimela. Ukupan broj domaćinstava do kojih je dosegla debata je 1,1 milijarda (što ne predstavlja stvarnu gledanost). Moglo bi se reći da je gledanost bila na desetine hiljada, na stotine hiljada. Ne znam koliko je ljudi to zaista gledalo, ali je izračunato da je to bila brojka od oko 1,1 milijardu. Ljudi su bili veoma zainteresovani da čuju različita gledišta.

Da li ste pozvali predsedničke kandidate dve glavne stranke?

Da, 2008., 2012. i 2016. godine. Apsolutno!

Očigledno je da se nisu pojavili. Koje je bilo njihovo objašnjenje za odbijanje da učestvuju u Otvorenoj predsedničkoj debati? Da li su Vam poslali zvaničan odgovor?

Ne sećam se da li je bilo nekog odgovara. Ali pretpostavljam da podrška platforme koja želi da dovede do političke transparentnosti širom Sjedinjenih država nije nužno cilj većine. Skoro sve glavne partijske kandidate kontrolišu centri moći. Kandidati se bave politikom zbog novca, pohlepe. Možete ih povezati sa novcem, naftnom i gasnom industrijom, privatnim zatvorskim sistemom, farmaceutskom industrijom… Možemo nabrajati u nedogled. Kandidati koji učestvuju u našoj platformi nemaju obavezu prema sistemu koji je pod kontrolom centara moći.

Da li ćete organizovati predsedničku debatu 2020. godine?

Da! To se podrazumeva!

 

kristina-dzenk-jugur
Kristina Tobin i Dženk Jugur, osnivač “The Young Turks” | privatna arhiva

 

Da li mislite da će Amerika 2020. godine konačno imati dobru nezavisnu predsedničku kampanju? Šta mislite ko bi bio pogodan kandidat?

Verovatnoća nezavisnog kandidata 2020. godine je mala. Razlog za to je da je od izbora 2016. godine potrebno 800 hiljada potpisa da bi se ime nezavisnog predsedničkog kandidata našlo na glasačkom listiću u svih pedeset država plus Vašington D.C. To znači da morate prikupiti više od 1,6 miliona potpisa. To znači da ako krenete sa pripremama unapred, to će vas koštati najmanje 7 do 10 miliona dolara – samo da bi se vaše ime pojavilo na glasačkom listiću.

Ako počnete prikupljanje potpisa u poslednjem trenutku, iznos će biti oko 20 miliona dolara. A ako ste pretnja sistemu kao što je Ralf Nejder bio 2004. godine, možete proći kao on. Tokom te godine ga je Demokratski nacionalni komitet uspešno uklonio sa glasačkog listića u 32 države. Zašto je to tako? Zato što pravosudni sistem čine ljudi koji su postavljeni od strane dvopartijskog sistema. Veliki je izazov da vaše ime dođe do glasačkog listića. Mislim da će sve to 2024. godine biti verovatnije. Ako bi bilo kandidata koji bi se kandidovali kao nezavisni, a koji mislim da trenutno imaju najviše integriteta su Tulsi Gabard i Merien Viliamson.

Koji su uslovi da kandidati za predsednika Demokratske i Republikanske stranke budu na glasačkom listiću na teritoriji svih pedeset saveznih država? Kako biste uporedili te uslove sa uslovima koji kandidati Zelene i Libertarijanske partije moraju da ispune da bi se našli na glasačkim listićima u svih pedeset država?

Demokratskim i republikanskim predsedničkim kandidatima je potrebno oko 25 hiljada potpisa na nacionalnom nivou da bi se njihovo ime našlo na glasačkom listiću za unutarstranačke izbore u svih 50 saveznih država. Predsedničkom kandidatu nove stranke potrebno je oko 800 hiljada potpisa ako on ili ona koriste lakši metod za upisivanje imena na glasački listić u svakoj državi.

Koji je lakši metod?

Svaka država ima dva načina za upisivanje imena predsedničkog kandidata na izborni listić. Jedan način za nezavisne kandidate i jedan za kandidate neke nove političke stranke. Neke države čine jedan metod lakšim od drugog i obrnuto. U Tenesiju je potrebno svega 275 potpisa za nezavisnog predsedničkog kandidata, ali za kandidata nove stranke oko 45 hiljada. To je jedan ekstremni primer. Dakle, svaki manji partijski predsednički kandidat bi koristio nezavisni metod u Tenesiju. Ne postoji prepreka za kandidata koji koristi jedan metod u jednoj državi, a drugi metod u drugoj državi.

Fondacija za slobodne i jednake izbore je nedavno podnela tužbu protiv Univerziteta Kalifornija u Los Anđelesu. Da li mi možete reći nešto više o tome?

Fondacija za slobodne i jednake izbore je tužila Univerzitet Kalifornija Los Anđeles zbog štete u iznosu do mlion dolara zbog kršenja ugovora koji se odnosi na otkazivanje našeg koncerta Ujedinjeni stojimo (United We Stand) koji je bio zakazan za deseti mart 2014. godine, u Polijevim paviljonima koji su deo kampusa Univerziteta Kalifornija Los Anđeles. Svega jedan dan od nepravedno otkazanog koncerta, objavili su u novinama koje su u njihovom vlasništvu da nisam platila iznajmljivanje prostora na vreme. To je bila laž.

Te iste novine su me intervjuisale, a ja sam im rekla da smo izvršili uplatu na vreme, a da je univerzitet otkazao uplatu. List nije pokrio moje gledište. Dogodilo se da smo imali donatora koji nam je dao devedeset hiljada dolara na vreme, pet dana pre samog događaja kako bi uplatili taj novac univerzitetu. Početni rok je bio podne tog dana šestog maja. Prema izjavama, ujutru šestog maja  bila je pozvana donatorka dva puta od strane direktora Polijevih paviljona, Riča Milina, koji joj je rekao da smatra da ja nisam sposobna za organizaciju događaja ovih razmera.

Osećala sam se sabotirano. Na sreću, ona me je kontaktirala (umesto da je samo nestala ) i rekla mi je da joj je čudno što ju je nazvao direktor i šta  joj je sve rekao. Posle toga smo imali konferencijski telefonski razgovor oko 12 i 30 i on se složio da se koncert neće otkazivati ako novac bude uplaćen do 17 časova, odnosno do kraja radnog dana. Oko dvadeset minuta nakon ovog razgovora, naša donatorka je uplatila 90 hiljada dolara, a univerzitet je primio taj novac u 14 časova tog dana. Nekoliko minuta pošto su primili uplatu, administracija univerziteta mi je poslala mejl u kojoj stoji da su otkazali događaj. Pozvala sam Riča Milina i on mi je rekao da je Robert Nejpls, dekan Univerziteta Kalifornija Los Anđeles rezervisao još jedan događaj na istoj lokaciji, dvadeset minuta nakon što su otkazali naš koncert.

Nije korektno ovo što su nam napravili. Trenutno ih tužimo za nanetu štetu u vrednosti do milion dolara. Imamo sudsko ročište zakazano za 24. jun, koje će trajati i do pet dana.

Zašto Vam je bilo potrebno toliko vremena da pokrenete tužbu protiv njih?

Pokretanje tužbe mnogo košta. Za prikupljanja te svote novca nam je bilo potrebno neko vreme. Htela sam zaista odmah da ih tužim, ali nisam imala toliko novca.

 

kristina-mnar-muhaves
Kristina Tobin i Mnar Muhaveš | privatna arhiva

 

Da li je ovo izolovani incident ili je to deo većeg trenda ograničavanja slobode govora na američkim univerzitetima?

Definitivno širi problem! Zaboravila sam da napomenem da je narednog dana nakon otkazivanja Chuck D iz Pablik Enemija trebao da dođe na univerzitetski kampus da bi održao govor podrške našoj organizaciji. Ceo kampus je brujao o ovom događaju, za 24 do 48 sati prodali smo na hiljade ulaznica onlajn i oko 700 na univerzitetskoj biletarnici.

Nakon što sam nedavno pročitala skoro 500 stranica mejlova između dekana Roberta Nejpla i administracije univerziteta, gotovo sam ubeđena da je otkazivanje ovog događaja bilo politički motivisano. To je bilo jasno i tada, a posebno je jasno posle čitanja 500 strana interne prepiske ljudi iz univerzitetske administracije u kojima se vidi da Univerzitet Kalifornija Los Anđeles nije želeo da dozvoli nastupe Pablik Enemija na svom kampusu. Nekoliko meseci pre događaja mnogi lideri studentskih organizacija su ponudili podršku organizaciji ovog koncerta, ali su počeli da otpadaju poput muva govoreći nam da su im njihovi akademski savetnici i mentori rekli da ne podržavaju naš događaj i da su im ti isti savetnici rekli da je dekan Robert Nejpl dao instrukcije akademskim savetnicima da to kažu studentskim vođama.

Da li smo svedoci erozije slobode govora i ograničavanja akademskih sloboda u Sjedinjenim državama?

Da! Stavili smo u naše saopštenje za medije da Univerzitet Kalifornija Los Anđeles guši slobodu govora. Sloboda govora nije problem u Sjedinjenim državama, ali je problem na univerzitetskom frontu. Sistem se bori jače nego ikada u Sjedinjenim država, što je još jedan razlog zašto moramo da budemo jedinstveni.

Sponzorisali smo prvu stanicu turneje našeg koncerta Ujedinjeni stojimo (United We Stand) 27. aprila tokom 14. nedelje planete Zemlje u Fort Vejnu, Indijani. Druga stanica naše turneje će biti u Klinton, Teksasu od 4. do 6. jula u znak podrške našim veteranima. Vidimo se tamo!

Posebnu zahvalnost dugujem advokatu Tajleru Niksonu koji je omogućio realizaciju ovog intervjua.

Mišljenja i stavovi objavljeni u razgovoru su isključivo lični stavovi sagovornika i ne odražavaju stavove autora i urednika bloga Jovana Tripkovića!

Američka politika je nekomercijalan blog u informativno-edukativne svrhe. Vaša donacija putem PayPal-a se koristi za održavanje sajta. Svaka donacija je dobrodošla. Hvala svima.

Podelite tekst na društvenim mrežama

Close Menu
Američka Politika