Mala bara puna krokodila

Podelite tekst na društvenim mrežama

Više od deset demokrata je objavilo svoje kandidature, ali tu nije kraj!

Već viđeno

Za sada je kandidaturu za predsedničku nominaciju Demokratske stranke objavilo više od deset demokrata. Neki od tih kandidata su Kamala Haris, Berni Sanders, Kori Buker, Elizabet Varen, Tulsi Gabard… i drugi. Hilari Klinton i Majkl Blumberg su izjavili da se neće kandidovati i sada se još očekuje odluka potpredsednika Bajdena i Beto O’Rurka. Kandidatura ove dvojice političara može mnogo da promeni sadašnje predizborno stanje u Demokratskoj stranci, čiji su trenutni favoriti Berni Sanders, Kamala Haris, Elizabet Voren i Kori Buker. Sasvim je izvesno da će američki glasači imati priliku da gledaju reprizu unutarstranačkih izbora Republikanske stranke iz 2015. i 2016. godine kada se nominovalo čak 17 kandidata. Inače, razlog za ovoliki broj takmaca je želja kandidata da iskoriste medijsku platformu, povećaju svoju nacionalnu prepoznatljivost, iskoriste stečeni politički kapital u budućnosti, ali i da obezbede mesto u budućoj administraciji podržavajući pravog kandidata.

Democrats-mala-bara-puna-krokodila
foto Elaine Thompson | AP

Leva skretanja

Kao što i Republikanska stranka nije više partija Linkolna, Regana i Buša već Donalda Trampa, tako i demokrate nisu više stranka Bila i Hilari Klinton, Kartera i Kenedija, već Aleksandrije Okasio-Kortez, Kamale Haris i Bernija Sandersa. Od prošlih predsedničkih izbora do sada Demokratska stranka je ubrzanim putem počela da se pomera ka levom centru političkog spektra. Određene smernice leve politike koje je bilo nezamislivo propagirati 2008. ili 2012. godine, a koje su počele da se spominju 2016. godine (zahvaljujući Berniju Sandersu) su postale politički mejnstrim i među demokratskim glasačima, ali i vodećim političarima. Univerzalna zdravstvena zaštita, besplatno visokoškolsko obrazovanje, povećanje minimalne cene rada na 15 dolara po satu, legalizacija marihuane na nacionalnom nivou, povećavanje poreza najbogatijima su samo neka od načela vodećih kandidata demokrata na predstojećim unutarstranačkim izborima. U okolnostima u kojima Demokratska stranka ubrzano postaje socijaldemokratska partija, sasvim je izvesno da u njoj više nema mesta za umerene demokrate kao što su Džo Bajden ili Majkl Blumberg.

Bernie-Sanders-mala-bara-puna-krokodila
foto Nati Harnik | AP

Nadmetanja na levici

Na prošlim unutarstranačkim izborima u Demokratskoj stranci jedini kandidat koji se otvoreno zalagao za socijaldemokratsku politiku je bio Berni Sanders. U tom trenutku senator Sanders je uspostavljao levu političku agendu koja će imati dugoročni efekat. Sada četiri godine kasnije Sanders nije jedini kandidat (za predsedničku nominaciju) koji se zalaže za besplatno obrazovanje, univerzalnu socijalnu zaštitu, minimalnu cenu rada, povećavanje poreza… Sanders nema više politički monopol kada su ove teme u pitanju. Sada se za iste ili slične socijaldemokratske politike zalažu i Kamala Haris, Elizabet Voren, Kori Buker i mnogi drugi prominentni članovi i funkcioneri Demokratske stranke. Ovakva situacija dovodi do toga da Haris, Voren, Buker, Berni imaju istu glasačku ciljnu grupu što će verovatno dovesti do dalje socijaldemokratizacije same stranke i nadmetanja između kandidata ko je veći levičar. Žargonski rečeno “mala bara puna krokodila”! Ovo nadmetanje može da ide u prilog Bajdenu koji se može profilisati kao neka vrsta pomirenja dve struje u stranci. Ako bi on bio nominovani kandidat za predsednika, njegov izbor bili bi radikalniji potpredsednički kandidati poput Bukera ili O’Rurka, a o čemu se i piše u američkoj štampi.

Enigma Bajden

Od pobede Donalda Trampa na prošlim predsedničkim izborima, veliki broj članova i glasača Demokratske stranke se nada da će se potpredsednik Bajden kandidovati za predsedničku poziciju plavih. Međutim, Bajden uporno odlaže objavu svoje kandidature tražeći pravi momenat. Iako su mnogi očekivali da će se kandidovati 2016. godine, Bajden to ipak nije učinio prepustivši kandidaturu Hilari Klinton, a po sopstvenim tvrdnjama na preporuku predsednika Obame. Potpredsednik Bajden je američkoj javnosti već više puta davao određene vremenske rokove do kada će da objavi kandidaturu. Prvo je u igri bio kraj 2018. godine, nakon toga januar, pa mart, a sada se spominje april. Određeni izvori bliski bivšem potpredsedniku napominju da će se Bajden zasigurno kandidovati (u procentima oko 95 %). Veliko je pitanje zašto ili šta Bajden čeka? Upućeni analitičari tvrde da se Bajden plaši napada protivkandidata na njegovu porodicu: na bolest zavisnosti njegovog sina Hantera, njegov medijski propraćen razvod, ali i Hanterovu ljubavnu vezu sa suprugom pokojnog brata. U slučaju da se kandiduje ovo bi Bajdenu bila treća kandidatura, pored one iz 2007. i 1987. godine, tokom koje je bio favorit, ali je zbog optužbi falsifikovanja političkog govora bio primoran da se povuče iz trke. Ovo nam jasno govori da je Bajden političar sa velikim političkim prtljagom, ali i iskustvom. Sasvim je izgledno da se bivši Obamin potpredsednik već mesecima unapred sprema za trku, okupljajući izborni štab i stvarajući razgranatu infrastrukturu na terenu. U prilog Bajdenovoj kandidaturi idu i skorašnje izjave Hilari Klinton i bivšeg gradonačelnika Njujorka, Majkla Blumerga da se neće ući u trku za predsedničku nominaciju demokrata. Povlačenje gore pomenutih političara ostavlja brisan prostor ka političkom centru plavih koji je Bajden spreman da popuni. Međutim, ni Demokratska stranka nije ono što je bila 2016. godine uzimajući u obzir broj kandidata koji su pozicionirani levo od centra. Iako  je za sada favorit i vodi u istraživanjima u Ajvovi i Nju Hemširu ne samo među kandidatima demokrata, već je i ispred predsednika Trampa – ovakva situacija može vrlo brzo da se promeni, čega je i sam  Bajden svestan. Prema određenim istraživanjima i fokus grupama sprovedenim od strane CNN-a, članovi Demokratske stranke ne vide Bajdena kao njihovog kandidata zato što se ne nalazi na levom polu političkog spektra. Političar kao što je Bajden shvata leva skretanja demokrata i shodno tome ne želi zbog ishitrene odluke o kandidovanju za predsednika stranke da  završi svoju političku karijeru sa porazom na unutarstranačkim izborima.

Hillary-Clinton-mala-bara-puna-krokodila
foto Saul Loeb Pool | Getty Images

Faktor Hilari

Doživotni predsednički kandidat Hilari Klinton je pre par dana izjavila da ne planira da se kandiduje na unutarstranačkim izborima. Međutim, istom prilikom je naglasila da ne planira da se povuče iz političkog i javnog života. Ubrzo posle njene izjave ljudi njoj bliski su naglašavali da ona ne želi u potpunosti da zatvori opciju kandidovanja za predsednicu Amerike, kao primer su navodili i Džona Kerija koji je bio kandidat 2004. godine, a koji se 15 godina kasnije spominje kao mogući kandidat za nominaciju Demokratske stranke. Iz istih izvora bliskih Hilari Klinton došla je i priča da ona zapravo čeka objavljivanje izveštaja specijalnog istražitelja, Roberta Molera u kojem će po njenom verovanju biti dosta dokaza o tome kako je Rusija pokrala izbore 2016. godine, što će biti dovoljno za svojevrsno Hilarino političko vaskrsnuće. I da odluči da se ne kandiduje, vrlo je verovatno da će biti uključena u unutarstranačke izbore i da će pokušati da podriva kampanju Bernija Sandersa. Takođe, pored Obamine i njena podrška će biti od velike važnosti, ali i mogućnost spajanja kandidata sa bogatim donatorima. Nikad ne treba isključiti neograničenu Hilarinu želju za vlašću i mogućnost ponovne kandidature, ali i povratak na čelo Stejt Departmenta pod novim demokratskim predsednikom ili predsednicom.

Diversifikacijom do pobede

Na izborima 2016. godine obe partije su imale kandidate za predsednika i potpredsednika koji su pripadnici bele rase. Izgleda da je sa takvom praksom gotovo! Na prošlim unutarstranačkim izborima, Berni Sanders i njegov izborni štab je bio kritikovan kao previše beo, zbog nemogućnosti manjinskih glasača da se identifikuje sa Sandersom. Ova kritika stoji, ali je pitanje koliko je opravdana uzimajući u obzir da je dosta članova Sandersovog izbornog štaba bilo iz Vermonta, gde je većinski belo stanovništvo. Čini se da je Berni prihvatio ovu kritiku i na samom početku svoje kampanje postavio na ključna mesta u izbornom štabu pripadnike rasnih i etničkih manjina, uključujući i ilegalne imigrante. Takođe, kruže priče da bi u slučaju osvajanja nominacije afro-američki senator iz Nju Džersija, Kori Buker mogao da dobije mesto kandidata za potpredsednika. Pored Sandersa i drugi demokratski kandidati razmišljaju o demografskoj diversifikaciji. Uveliko se spekuliše o manjinskim kandidatima, pripadnicama lepšeg pola, ali i manje iskusnim i mlađim političarima za mesto budućeg potpredsedničkog kandidata. U svakom slučaju ako pobede, demokrate žele da uđu u istoriju kao partija koja je dala prvog afro-američkog predsednika i potpredsednika, ali i prvu ženu predsednicu, potpredsednicu.

Južna strategija demokrata

Pored diversifikacije kandidata, demokrate imaju nameru da se fokusiraju na duboki jug Amerike. Sasvim je izvesno da dugačkom spisku tradicionalnih, neopredeljenih država tzv. “swing states”: Kolorado, Florida, Ajova, Mičigen, Minesota, Ohajo, Nevada, Nju Hemšir, Severna Karolina, Pensilvanija, Virdžinija i Viskonsins demokrate planiraju da dodaju još par. Prošlogodišnji srednjeročni izbori za američki Kongres su bili odlična prilika za testiranje američkog juga. Pored Floride koja je tradicionalni neopredeljena, a u kojoj su prošle godine republikanci imali muke na izborima za guvernera (kada je demokrata Andru Gilum pobeđen sa manje od pola procenta), republikanci imaju ogroman problem sa Teksasom i Džordžijom. Ove dve države su tradicionalno crvene odnosno glasaju za republikance, međutim po poslednjim izborima one polako, ali sigurno postaju ljubičaste, odnosno neopredeljene sa jasnim naznakama da u bliskoj budućnosti mogu postati potpuno plave, a zbog promene demografske strukture stanovništva. U trci za guvernera Džordžije kandidat demokrata, Stejsi Abrams je izgubila sa svega 1.5 posto, dok je njen stranački kolega Beto u Teksasu izgubio od senatora Teda Kruz sa nešto više od 2.5 posto glasova. Ovakvi izborni rezultati su jasan pokazatelj da će demokrate na sledećim predsedničkim izborima pokušati da “preotmu” ove dve države. Naravno, za tu svrhu je sasvim izvesno da će demokratski kandidat za predsednika ponuditi Beto O’Rurku, Stejsi Abrams ili Andru Gilumu (svo troje imaju nacionalnu prepoznatljivost) ili mesto potpredsednika ili poziciju u budućoj administraciju, a zauzvrat očekujući njihovu bezrezervnu podršku. Takođe, pored kadrovskih rešenja demokrate će verovatno pokušati da stvore široku terensku organizaciju volontera koji će pokušati da mobilizuju manjinske glasače, pružajući pomoć pri registraciji za glasanje, ali i samom glasanju transportujući siromašne glasače do birališta. Cilj ovakve strategije je jasan – pobediti u Floridi, Džordžiji i Teksasu i izvršiti politički prodor u republikanski jug. Pored toga, mnogi analitičari bliski demokratama smatraju da na sledećim izborima pobeda nad Donaldom Trampom mora da bude ubedljiva i da kandidat Demokratske stranke mora da osvoji ne manje od 53 posto glasova, a pobeda u Teksasu i Džordžiji je upravo put ka tom cilju. Ovakva strategija demokrata sigurno drži predsednika Trampa budnim!

Obama-Joe-Bide-mala-bara-puna-krokodila
foto Patrick Smith | Getty Images

Obama ponovo u igri

Iako nije predsednik već nešto više od dve godine, čini se da Obama nema nameru da ide u političku penziju, kao njegovi prethodnici. Obamine aktivnosti nam daju jasan znak da ima nameru da ostane u partijskoj politici. Inače, Obama je i dalje ključan faktor, ne samo u okvirima Demokratske stranke, već i na nivou Sjedinjenih država, a i dalje uživa veliku popularnost među glasačima.  Obama je ikona mejnstrim demokrata, ali i veza donatora bliskih Demokratskoj stranci sa mogućim kandidatima. Iako na prošlim unutarstranačkim izborima Obama nije podržao ni Sandersa, ni Hilari Klinton, velike su šanse da će ovoga puta, a zbog velikog broja kandidata u trci za nominaciju, Obamina podrška biti veoma značajna, ako ne i odlučujuća. Već se uveliko spekuliše da će u slučaju ulaska u trku Obama podržati svog potpredsednika Džoa Bajdena. Međutim, i to je pod znakom pitanja s’ obzirom da se predsednik Obama susreo i razgovarao sa većinom dosadašnjih ili mogućih budućih kandidata za nominaciju Demokratske stranke. Obamino aktivno učešće u partijskoj politici je verovatno povezano sa budućim političkim planovima i ambicijama njega i njegove supruge. Da li ćemo u slučaju pobede Demokrata na sledećim predsedničkim izborima videti Mišel Obamu kao državnog sekretara, ambasadora u Ujedinjenim nacijama ili nešto treće? I da li je ovo sve priprema za buduću kandidaturu Mišel Obame za predsednicu Amerike? Ovakav scenario uopšte nije isključen uzimajući u obzir istraživanja javnog mnjenja po kojima se Mišel bolje kotira i od Obame i od Trampa. Ovoj tvrdnji ide u prilog i izjava režisera Majkla Mura koji tvrdi da bi demokrate u slučaju da zaista žele da pobede na sledećim izborima trebale da kandiduju nekoga kao što je Mišel Obama. Čini se da bi određene demokrate volele da vide bivšeg predsednika Obamu u ulozi vrhovnog sudije. Iako se ovakav scenario granički sa političkom fantastikom, Obama bi bio idealan kandidat za ovu poziciju. Pored toga što je bio dvomandatni predsednik i poznaje funkcionisanje izvršne grane vlasti, predsednik Obama je i pravnik specijalizovan za ustavno pravo, koje je i predavao u Čikagu, a i politički gledano još je mlad i mogao bi da bude više decenija sudija. Ovakav scenario dodatno podgrevaju i priče da će se dosta obolela sudinica Vrhovnog suda Rut Bejden Ginsburg penzionisati u slučaju pobede Demokratske stranke na narednim predsedničkim izborima, praćene Obaminim imenom kao mogućom zamenom. U slučaju da se ovako nešto zaista desi predsednik Obama ne bi bio prvi bivši predsednik koji je posle predsednikovanja postao sudija Vrhovnog suda. To je za sada jedino pošlo za rukom predsedniku Vilijamu Taftu, a da li će on biti jedini ostaje da se vidi. Ovo su verovatno probni medijski baloni, opipavanje pulsa javnosti i prazne priče vašingtonskih kuloara, ali je sasvim sigurno da su Barak i Mišel novi Hilari i Bil američke političke scene.

Američka politika je nekomercijalan blog u informativno-edukativne svrhe. Vaša donacija putem PayPal-a se koristi za održavanje sajta. Svaka donacija je dobrodošla. Hvala svima.

Podelite tekst na društvenim mrežama

Close Menu
Američka Politika