Mit Romni – Povratak otpisanog

Podelite tekst na društvenim mrežama

Kandidaturom za senatora savezne države Juta, Mit Romni se sprema za veliki povratak u politiku i borbu sa predsednikom Trampom

foto Gene Sweeney Jr. | Getty Images

 

Svojim ulaskom na političku pozornicu Republikanske partije 2015. godine, predsednik Tramp je munjevitom brzinom počeo da ruši tradicionalna programska načela svoje stranke. Od samog početka Trampova kandidatura, praćena novom vrstom politike, ali i zapaljivom retorikom je predstavljala svojevrsni šamar establišmentu Republikanske stranke. Zahvaljujući svom veoma uspešnom javnom nastupu i svojoj nacionalnoj orjentaciji, predsednik Tramp nije imao ozbiljnijeg protivkandidata na unutarstranačkim izborima. Uprkos pokušajima partijskog establišmenta da ga sputa na putu do pobede, predsednik Tramp ipak postaje kandidat Republikanske stranke za predsednika, a kasnije i predsednik Sjedinjenih država. Njegovim izborom za predsednika Amerike, establišment crvenih je pretvoren u prah i pepeo. Republikanska stranka Regana, Bušovih, Linkolna, međunarodne saradnje i slobodne trgovine više ne postoji. Sada je to Trampova stranka, pokret nezadovoljnih belih amerikanaca, stranka izolacionizma, trgovinskih tarifa i antiglobalizma. Kandidatura i pobeda Donalda Trampa je dočekala establišment Republikanske stranke nespremnim i konfuznim. Međutim, prošle su skoro dve godine i čini se da se stara garda crvenih sprema za još jednu bitku sa predsednikom Trampom. Sve je izvesnije da se za taj sukob sa Trampom ozbiljno računa na jednog političkog veterana i nesuđenog predsednika – Mita Romnija.

Kandidaturom za senatora savezne države Juta, Mit Romni se sprema za veliki povratak u politiku i borbu sa predsednikom Trampom Click To Tweet

Odrastanje i život nesuđenog predsednika

Mit Romni je rođen 1947. godine u saveznoj državi Mičigen, u tradicionalnoj i poznatoj mormonskoj porodici. Detinjstvo Mita Romnija je bilo obeleženo učestalim crkvenim aktivnostima i manifestacijama. Pored toga njegovo odrastanje se nije ni po čemu drugom razlikovalo od odrastanja prosečnog deteta u Americi tog vremena. Za Romnijeve  članove  porodice   bavljenje  politikom  je  bilo životno opredeljenje, a ne izvor prihoda. Romni je od oca Džordža,  direktora  jedne od tada najvećih autokompanija i  guvernera države Mičigen, a kasnije posle neuspele predsedničke kampanje i sekretara za stambena pitanja i urbani razvoj u administraciji predsednika Niksona, nasledio upornost i istrajnost u političkoj  borbi.  Romnijeva majka  Lenor, prva dama Mičigena, imala  je takođe  izlet u političke vode: kandidovala se za senatorku savezne države Mičigen. Iako veoma popularna kao prva dama Mičigena, Lenor Romni je izgubila izbore sa svega osvojenih 33 procenata.

 

foto Politico.com

 

Do svoje 24 godine  Mit Romni je  učestvovao više puta  kao volonter u političkim kampanjama svojih roditelja i  uspeo je da do tada  diplomira engleski jezik na poznatom mormonskom Brigam Jung univerzitetu u Juti. Pre toga je proveo oko dve i po godine kao misionar svoje crkve u Francuskoj, usavršavajući jezik , što će  tokom  karijere vešto koristiti. Posle završenih osovnih studija, Romni upisuje veoma zahtevne integrisane pravne i poslovne postdiplomske studije na prestižnom Harvard univerzitetu u Masačusetsu.  Godine 1975. Mit Romni ih uspešno zavšava  i  pridružuje se jednoj konsultantskoj kući, čiji će kasnije postati  generalni direktor (uspešno će je izbaviti iz finansijske krize). Preduzimljivi  Romni se ubrzo  odlučuje da osnuje svoju investicionu kompaniju,  koja će  postati jedna od najvećih u Americi i načiniće ga veoma bogatim čovekom Romnijevo  bogatstvo  se procenjuje na  nekoliko stotina miliona dolara. Pored uspešne poslovne karijere, Romni ne zapostavlja  ni svoj crkveni život –  paroh  je u lokalnoj  crkvi dugi niz godina. Svoj prvi i neuspeli izlet u politiku je imao 1994. godine, kada se kandidovao za senatora savezne države Masačusets. Njegov protivnik je bio dugogodišni senator Ted Kenedi, brat predsednika Kenedija. Romni  doživljava izborni neuspeh  i  vraća  se svojoj kompaniji i uspešnoj  poslovnoj karijeri. Njegove političke ambicije tu ne prestaju…

 

U ulozi organizatora Zimske olimpijade

Svoju prvu i pravu priliku da dođe u centar pažnje Romni dobija na početku 1999. godine, kada postaje predsednik i generalni direktor organizacionog komiteta Zimskih olimpijskih i para-olimpijskih igara 2002. godine u Solt Lejk sitiju. Kada je preuzeo organizaciono kormilo, sudbina Zimske olimpijade nije izgledala ni malo sjajno. Organizacionom budžetu je falilo preko 370 miliona dolara, a sam komitet je bio suočen sa raznim korupcionim aferama u kojima su učestvovali prethodni zvaničnici. Uzimajući sve to u obzir, čini se da je Romni bio pravi izbor na ovu funkciju. Tokom svog mandata restruktuirao je organizacionu strukturu, kao i  predviđen budžet  i sa velikim  uspehom i budžetskim suficitom od 100 miliona dolara  završava  Zimske olimpijske igre 2002. godine . Ovaj neverovatan uspeh  obezbeđuje Romniju ugled u  političkim krugovima, javno hvaljenje predsednika Sjedinjenih država Džordža W. Buša i ulazak u udžbenike i priručnike iz poslovanja. Ovaj uspeh ga čini prepoznatljivim i stvarajući idealan momenat za  ulazak u političke vode.

 

foto Douglas C. Pizac | AP

 

Na čelu Masačusetsa

Prvu priliku koju je dobio za uspešno bavljenje politikom  Mit Romni je i iskoristio – kandiduje  se  za guvernera savezne države Masačusets. Ova kandidatura je bila podržana od strane Bušove Bele kuće, ali i establišmenta Republikanske partije. Masačusets  je tradicionalno plava država, Romni je morao da se predstavi  kao drugačija vrsta republikanca. U svojim javnim nastupima je navodio da je umereni član Republikanske stranke  sa progresivnim odnosno liberalnim pogledima. Svoje poslovno iskustvo je isticao, zagovarajući promenu fiskalne politike i reformu javnog sektora Masačusetsa. Izgleda da je ovaj recept imao uspeha  i  u novembru 2002. godine Romni pobeđuje na izborima za guvernera sa osvojenih 50 posto glasova. Tokom svog mandata na čelu Masačusetsa  uspeo  je da se izbori sa ogromnim budžetskim deficitom, povećavajući poreze i smanjujući  troškove. Romni će ostati upamćen kao guverner  koji je uspeo da uspostavi univerzalnu zdravstvenu zaštitu za sve stanovnike te države, a za koju je dobio  podršku Demokratske stranke, uz jasno protivljenje Republikanske partije  (dostupnost zdravstvene zaštite je pitanje kojim se često bave demokrate). Činjenica da je Romni kao republikanac zagovarao ovakav zakon čini ga jedinstvenim na političkoj sceni Amerike. U nadi da će uspeti da iskoristi ovaj momenat, Romni se posle jednog mandata povlači sa mesta guvernera Masačusetsa, sa ciljem da se pripremi za unutarstranačke izbore za kandidata Republikanske stranke za predsednika Amerike na izborima 2008. godine.

 

foto DAVID L RYAN | BOSTON GLOBE STAFF

 

Neuspele trke za predsednika

Svega mesec dana posle odlaska sa funkcije guvernera, Romni objavljuje svoju kandidaturu za nominaciju Republikanske stranke i kao svoje glavne prednosti  navodi uspešnu poslovnu karijeru, organizovanje Zimske olimpijade i uspeh na čelu Masačusetsa. Do sredine 2007. godine, Romni nema jasnu nacionalnu prepoznatljivost među republikanskim glasačima i njegova podrška unutar stranke ne prelazi 10 posto. Protivnici dovode u pitanje njegove konzervativne vrednosti, a evangelistima nije prihvatljiv zato što je pripadnik Mormonske crkve. Iako je počeo trku sa svega 10 posto podrške, Romni dolazi na drugo mesto i ozbiljno preti da ugrozi kandidaturu Džon Mekejna. Međutim, na samom kraju unutar stranačkih izbora Mekejn odnosi pobedu nad  Romnijem, koji svoje predsedničke ambicije pomera za 2012. godinu.

 

foto Hollywood Reporter | Getty Images

 

Tri godine od poraza, 2011. godine Romni objavljuje svoju kandidaturu za predsednika, koju zasniva na jasnom ekonomskom programu i kritikovanju predsednika Obame za istu. Posle ubedljive  pobede na unutar stranačkim izborima Romni postaje kandidat republikanaca za predsednika i prvi mormonski kandidat jedne od partija na izborima za predsednika. Novembra 2012. godine Romni gubi od predsednika Obame , odlazeći u prevremenu političku penziju, koja čini se neće trajati dugo.

 

Sukob sa Trampom i Benonom

 

foto Drew Angerer | Getty Images

 

Posle poraza na predsedničkim izborima 2012. godine, Mit Romni se povukao iz politike i javnog života. Njegovo kratkotrajno političko mirovanje biće prekinuto kandidaturom Donalda Trampa  za nominaciju Republikanske stranke, a kasnije i za predsednika Amerike. Od samog ulaska Trampa u trku za predsednika, religiozni Romni se grozio njegove vatrene retorike, bračnih neverstava i seks skandala. U martu 2016. godine, Romni je odlučio da prekine svoju višegodišnju ćutnju održavši svojevrsni govor uperen protiv Donalda Trampa. Tom prilikom izjavio je da je Tramp lažljivac, prevarant i da mu nije mesto na čelu Sjedinjenih država; da je nepoštenje deo Trampovog bića koje je duboko šovinističko, seksističko i pohlepno. Ovo obraćanje Mita Romnija je okarakterisano kao ironično, pošto je četiri godine ranije Romni dobio podršku Donalda Trampa u trci za predsednika (tada je Romni hvalio Trampovu poslovnu karijeru, ocenivši ga kao čoveka koji istinski razume kako funkcioniše ekonomija Amerike i sveta ). Ni Tramp nije ostao dužan Romniju – izneo je pred javnost da ga je 2012. godine Romni molio za podršku i da je bio toliko očajan da je bio spreman da kleči na kolenima pred njim, u slučaju da  od toga zavisi  podrška. Na unutar stranačkim izborima Romni je taktički (kako je sam rekao) glasao za senatora Teda Kruza, u nadi da će on imati dovoljno snage da pobedi Donalda Trampa. Na izborima za predsednika, Romni nije glasao ni za Trampa, ni za Hilari Klinton, smatrajući ih oboje lošim kandidatima. Iako nije javno rekao za koga je glasao, ubrzo nakon Trampove pobede, Romni je u telefonskom pozivu i na Tviteru čestitao novoizabranom predsedniku na pobedi. Svega dve nedelje posle, Romni je imao razgovor sa Trampom, u vezi njegovog mogućeg postavljenja na čelo Stejt Departmenta. Međutim, Tramp se odlučio za Reksa Tilersona. Ova odluka je bila praćena i medijskim navodima po kojima je Rusija imala uticaj na ovu odluku, zabrinuta Romnijevim tvrdim stavovima prema zvaničnom Kremlju. Verovatniji razlog zaobilaženja Romnija pri ovom izboru je sujeta predsednika Trampa koji nije mogao da mu oprosti govor iz marta 2016. godine i koji ga doživljava kao pretnju na predsedničko mesto u Vašingtonu.

Pored sukoba sa predsednikom Trampom, Romni je došao i u sukob sa njegovim bivšim savetnikom,  Stivom Benonom. Benon je tokom oktobra i novembra 2017. godine aktivno pomagao kampanju Roja Mura, u trci za senatora savezne države Alabame. Međutim, Roj Mur biva optužen za seksualno zlostavljanje. Posle ovih optužbi, Romni javno poziva Mura da odustane i da se povuče iz senatorske trke. Ovaj Romnijev poziv, Benon je verovatno protumačio kao napad na njega lično, ali i na predsednika Trampa i optužuje ga da je kukavica, koja se krije iza svoje religije (jedan od razloga za to je Romnijev misionarski rad u Francuskoj, na osnovu koga je uspešno odložio mobilizaciju i služenje vojske u Vijetnamu).

... u slučaju da republikanci zadrže tesnu većinu u Senatu, Romnijev glas može biti presudan, čineći ga jednim od najmoćnijih ljudi u Vašingtonu. Click To Tweet

Povratak u politiku

 

foto Andrew Smith | CC BY-SA 2.0 | MGN

 

Krajem 2017. godine u dobro obaveštenim krugovima i u medijima pominje se odlazak u penziju dugogodišnjeg senatora Jute, Orina Hetča i spekuliše se ko bi mogao doći na njegovo mesto. U januaru 2018. godine senator Hetč zaista najavljuje odlazak u dugo čekanu političku penziju i već u februaru 2018. godine Romni najavljuje svoju kandidaturu, koju je podržao i sam predsednik Donald Tramp. Romni je izgubio za manje od dva procenta od strane Majka Kenedija na partijskog konvenciji.  Ni Romni, ni Kenedi nisu uspeli da prikupe 60 posto  glasova partijskih delegata, pa su se suočili na unutarstranačkim izborima  Republikanske stranke, gde su  članovi dali dvotrećinsku podršku Mitu Romniju i on je zvanični  kandidat crvenih na predsetojećim izborima za senatora Jute. Liberalno orjentisani mediji navode da su novembarski izbori čista formalnost, pošto Romni uživa stabilnu podršku oko 69 posto glasača Jute.

Juta je ideološki jedinstvena savezna država , sa  jakim  vezama  sa establišmentom Republikanske stranke (koji su predstavljali Hetč i Romni), sa odabranim  biračkim  telom  koje nije naklonjeno staroj gardi republikanaca (a koju zastupa senator Majk Li). Pored ovog ideološkog aspekta, Juta je i demografski veoma specifična – konzervativna, tradicionalno republikanska, a većinski naseljena mormonima i kao takva predstavlja veoma težak teren za političko delovanje, na kome se Mit Romni odlično snalazi. Pošto je svima jasno da će na novembarskim izborima Romni pobediti i postati senator Jute, već su počela razna medijska nagađanja o njegovim daljim planovima. Iako će ulaskom u Senat, Romni formalno postati mlađi senator (vrsta rangiranja senatora); zasigurno će postati i jedan od najmoćnijih republikanaca u Senatu. Mnogi nagađaju da će upravo Romni postati sledeći lider Republikanske stranke u Senatu i na tom mestu naslediti Mitča Mekonola. Upućeni idu toliko daleko da najavljuju moguću kandidaturu na unutarstranačkim izborima 2020. godine, koja bi bila sukob dva titana: Trampa i Romnija. Drugi tvrde da nije isključena i kandidatura za predsednika 2024. godine. Romni nije komentarisao ova medijska nagađanja, mada je rekao da će se o Trampovoj kandidaturi za drugi mandat izjasniti kada za to dođe vreme. Nasuprot spekulacijama, jedno je sigurno: u slučaju da republikanci zadrže tesnu većinu u Senatu, Romnijev glas može biti presudan, čineći ga jednim od najmoćnijih ljudi u Vašingtonu.

Pošto je svima jasno da će na novembarskim izborima Romni pobediti i postati senator Jute, već su počela razna medijska nagađanja o njegovim daljim planovima, Click To Tweet

 

Američka politika je nekomercijalan blog u informativno-edukativne svrhe. Vaša donacija putem PayPal-a se koristi za održavanje sajta. Svaka donacija je dobrodošla. Hvala svima.

Podelite tekst na društvenim mrežama

Close Menu
Američka Politika