Predsednički snovi “ujke” Džoa

Podelite tekst na društvenim mrežama

dzo-bajden-sladoled
foto Lindsay France | Univerzitet Kornel

Prema poslednjim istraživanjima Bajden uživa veću podršku nego Tramp, ali jedno je sigurno: obojica su puni iznenađenja

Predsednički izbori 2016. godine i izbor Donalda Trampa, kao svojevrsni politički zemljotres, ostavio je Demokratsku stranku u ruševinama. Nesvesni mogućnosti gubitka izbora 2016. godine i nespremni da se pomire sa ishodom istih, Demokratska stranka luta, pomerajući se od centra ka levoj strani političkog spektra. Bez vizije i konkretne strategije za predsedničke izbore 2020. godine, sa potrošenim vođstvom, demokrate pokušavaju da ponovo ostvare vezu sa glasačima. Ideološko prestrojavanje i previranja unutar Demokratske stranke ne idu u prilog demokratama, koje polako shvataju da je nerazumno bazirati izbornu kampanju na anti-Tramp narativu i lovu na ruske veštice. Određeni broj prominentnijih demokratskih lidera, shvatajući ozbiljnost situacije i krizu u kojoj se nalaze, već je otpočeo pripreme za unutarstranačke izbore za poziciju predsedničkog kandidata plavih. Do sada je u igri oko 20 potencijalnih kandidata: Berni Sanders, Elizabet Voren, Kori Buker, Džo Bajden… Međutim, čini se da demokratski establišment već ima svog kandidata – Bajdena, koji se nameće kao jedino logično rešenje u trci za Belu kuću.

BAJDEN – KEC U RUKAVU DEMOKRATA

Iako do unutarstranačkih izbora u Demokratskoj stranci ima još godinu dana, bivši potpredsednik Bajden važi za glavnog kandidata u svim ozbiljnijim političkim anketama i istraživanjima. Bajden se ističe po nacionalnoj i medijskoj prepoznatljivosti, koja uključuje širok demografski i geografski spektar potencijalnih glasača, kao i po izuzetnom višedecenijskom političkom iskustvu: tridesetšestogodišnji staž u američkom Senatu, praćen predsedavanjem u Senatskom odboru za spoljne poslove, a sve krunisano pozicijom potpredsednika u Obaminoj administraciji.

Čini se da su prepoznatljivost, godine iskustva i slika koju su o Džo Bajdenu veoma pažljivo napravili mejnstrim mediji provereni recept za pobedu. Od strane liberalnih medija bliskih demokratama Džo Bajden je predstavljen kao dobri stari ujka Džo, koga svaka američka porodica ima u svom neposrednom okruženju. Uz to, Hafington post i CNN su mesecima potencirali prijateljstvo Obame i Bajdena, verovatno sa ciljem da Bajdena približe manjinskim afro-američkim i hispano glasačima. Promocija i idealizacija lika i dela potpredsednika Bajdena dosegla je vrhunac kada su gore pomenuti mediji objavili priloge o Džo Bajdenu kao pasioniranom ljubitelju sladoleda. Cilj je ispunjen! Priča o Bajdenu i sladoledu je ubrzo postala viralna na društvenim medijima, naročito među populacijom do 35 godina starosti, tzv. milenijalcima, koji se smatraju pristalicama Bernija Sandersa, a koji predstavljaju ozbiljnu glasačku populaciju.

Pored manjina i milenijalaca, potpredsednik Bajden mora da privoli i ruralne glasače tzv. Rust Belt-a, odnosno Pojasa rđe ili kako ga neki zovu Fabričkog pojasa. Ovaj pojas obuhvata ključne države poput Pensivlanije, Ohaja i Mičigena koje igraju presudnu ulogu u predsedničkim izborima. Džo Bajden i tu ima dobru startnu poziciju. Rođen u Skrantonu, Pensilvaniji, nekada industrijskom centru, a sada gradu koji polako umire, Bajden razume potrebe stanovnika pomenutih država, koji su primer američke radničke klase uposlene u teškoj industriji koja je u višedecenijskom opadanju. Čini se da je svestan podrške koju ima među tim glasačima. Tokom gostovanja u jednoj emisiji izjavio je da gore pomenuti glasači više vole njega nego predsednika Trampa. Prosečnom američkom glasaču je privlačna retorika bez filtera Džoa Bajdena, koji je na jednom skupu izjavio da bi prebio predsednika Trampa zbog ponašanja i zapaljivih govora.

dzo-bajden-barak-obama
foto Associated Press | Andrew Harnik, Pool

 

Uz geografsku i demografsku (belac, muškarac) privlačnost glasačima Pensilvanije, Mičigena i Ohaja, Bajden važi za političara sa centra političkog spektra, koji je prihvatljiviji konzervativnijim ruralnim glasačima od političara sa levog centra koji se polako ali sigurno nameću kao glavni ideolozi Demokratske stranke. Potpredsedniku Bajdenu među ruralnim, konzervativnim i republikanskim glasačima ide u prilog i činjenica da se ne libi da u javnosti naglasi svoje ispodevanje hrišćanstva i katoličke vere, odnosno aktivan crkveni život (u slučaju izbora za predsednika Amerike, Bajden bi bio prvi katolički predsednik u Beloj kući posle posle Džona Kenedija) i svoj lični stav da je abortus čedomorstvo, odnosno greh. Uspeh Bajdenove kampanje će u velikoj meri zavisiti od izbora pravog kandidata za mesto potpredsednika u budućoj administraciji.

Ako se uzme u obzir dugogodišnje političko iskustvo Džoa Bajdena, ne bi začudilo da u slučaju kandidature za predsednika Amerike on već sada razmišlja o potencijalnim kandidatima za potpredsednika. Određeni mediji i politički analitičari su posle prošlih predsedničkih izbora promovisali ideju o zajedničkoj, dvopartijskog i najverovatnije pobedničkoj kandidaturi Džoa Bajdena i Džona Kejsika iz Ohaja, čime bi se drastično umanjila polarizacija u američkom društvu. Ipak, mnogo je izglednije da će potpredsednički kandidat biti iz redova demokrata i manjina. Berni Senders i Elizabet Voren su logična rešenje i pomogli bi ujedinjenju Demokratske stranke, ali u tom slučaju plavima bi bilo teže da ostvare vezu sa tradicionalno demokratskim manjinskim glasačima, koji veruju da je Demokratska stranka zaštitnik njihovih prava i interesa u Vašingtonu.

Senatorka iz Kalifornije Kamala Haris (na slici ispod) i senator iz Nju Džerzija Kori Buker su zvezde u usponu Demokratske stranke i dva imena koja među političkim stratezima bliskim demokratama figuriraju kao potencijalni potpredsednički kandidati Džoa Bajdena. Ova dva kandidata bi imala značajnu ulogu jer bi pomogli Bajdenu da diverzifikuje svoju predsedničku kampanju i ostvari vezu sa manjinskim glasačima: ženama, Afroamerikancima i rastućom hispano populacijom. Kori Buker, Afroamerikanac, visoko rangiran demokrata i veliki kritičar administracije Donalda Trampa bi uspeo da osvoji srca i glasove Afroamerikanaca. Postavlja se pitanje da li je to dovoljno za pobedu?

Neko poput Kamale Haris može biti prava opcija za izbor za potpredsednicu Sjedinjenih Država. Sama kandidatura senatorke Haris je daleko inkluzivnija od kandidature senatora Bukera. Demografski profil senatorke Haris je idealan za predsedničku kandidaturu Džoa Bajdena. Kamala Haris, poznata kritičarka predsednika Trampa, senatorka iz najmnogoljudnije savezne države (Kalifornije), pripadnica etničke manjine i predstavnica ženske populacije ima daleko više demografskih karakteristika koje mogu da budu privlačne potencijalnim glasačima. Inače, nominovanjem Kamale Haris ili nekoga sličnog njoj demokrate bi prekinule svoju tradiciju nebiranja predsednika i potpredsednika sa teritorija saveznih država zapadno od reke Misisipi. Uz to, demokrate bi volele da ponovo uđu u istoriju kao stranka koja je kandidovala pripadnika manjine na važnu državnu funkciju. Posle uspeha Baraka Obame i neuspeha Hilari Klinton, kandidovanje pripadnice ženskog roda za mesto potpredsednika bi imalo istorijski značaj za Demokratsku stranku i cementiranje podrške u manjinskom biračkom telu.

TRNOVIT PUT DO BELE KUĆE
Iako favorit establišmenta Demokratske stranke, sa naizgled jasnom vizijom za pobedu i prednosti nad Trampom u anketama, uspeh Džo Bajdena na predsedničkim izborima 2020. godine će umnogome zavisiti od (ne)uspeha administracije predsednika Donalda Trampa, koji ne prestaje da iznenađuje svoje političke protivnike. Stanje u ekonomiji će igrati presudnu ulogu za ostanak predsednika Trampa u Beloj kući. Trenutnoj administraciji statistika ide naruku uzimajući u obzir da je tokom maja meseca ove godine u Americi otvoreno 223 hiljade novih radnih mesta, čime se stopa nezaposlenosti spustila na 3.8 odsto i dostigla osamnaestogodišnji rekord.

kamala-haris-komisija
senatorka Kamala Haris, foto Chip Somodevilla | Getty Images

 

Pored ekonomskog aspekta i spoljnopolitički uspesi sadašnje administracije mogu da budu odlučujući za reizbor predsednika Trampa. U slučaju postizanja sporazuma sa Severnom Korejom, Tramp bi ušao u istoriju kao jedan od najuspešnijih predsednika Amerike na spoljnopolitičkom planu, što bi, kao majstor političkog marketinga, maksimalno eksplatisao tokom izborne kampanje. Mada ne treba isključiti ni moguću vojnu intervenciju na Bliskom istoku – odnosno rat sa Iranom – kao jedan od faktora za reizbor Donalda Trampa, uzevši u obzir nepisano pravilo da se glasači u Americi često tokom rata ili vojnih intervencija odlučuju za administraciju koja je iste započela.

Treba napomenuti i da predsednik Tramp ima vatrenu glasačku mašineriju čiji su ključni deo evangelisti čiji se broj kreće između 90 i 100 miliona. To ne ide u prilog potpredsedniku Bajdenu, pošto Tramp ima veoma stabilnu podršku među evangelistima koja je u aprilu ove godine iznosila oko 75 posto, uz tendenciju daljeg rasta. Pored većinske podrške Trampu, evangelisti su i većinski protivnici abortusa o kome je Bajden javno izrazio svoj negativan stav. Međutim, tokom godina u Senatu Bajden nije uvek glasao za predloge zakona koji štite prava nerođenih, a jednom prilikom je čak izjavio kako podržava odluku Vrhovnog suda koja se tiče prava na abortus.

Naravno, pored evangelista, Bajden će morati da osvoji i manjinske glasove, na šta neće ekskluzivno uticati Bajdenov izbor manjinskog kandidata za mesto potpredsednika. Predsednik Tramp je svom mogućem protivkandidatu i tu otežao posao. Tokom dosadašnjeg Trampovog predsednikovanja, nezaposlenost među manjinskom afroameričkom i hispano populacijom je dostigla istorijski minimum. Takođe, Tramp polako i stidljivo donosi određena kadrovska rešenja koja mogu da izazovu simpatije manjinskih glasača. U aprilu ove godine, Senat je izglasao Trampovog kandidata, Ričarda Grenela, inače pripadnika LGBT populacije, za ambasadora u Nemačkoj, čineći ga najviše rangiranim LGBT državnim činovnikom postavljenim od strane Republikanske stranke. Istog meseca predsednik Tramp je nominovao pukovnika Lornu Mahlok za brigadnog generala američkih marinaca, inače prvu Afroamerikanku na toj poziciji. Prema poslednjim istraživanjima Bajden uživa veću podršku nego Tramp, ali jedno je sigurno: predsednik Tramp je pun iznenađenja, kao uostalom i sam Bajden koga je kontroverzni novinar Paul Votson optužio za neprimereno ponašanje i seksističke komentare upućene pripadnicama ženske populacije tokom jedne ceremonije na Kapitol hilu.

BAJDEN I SRBI

Nasuprot slici koju o Bajdenu imaju američki mediji, srpska javnost ga pamti u potpuno drugačijem svetlu. Još uvek se mediji u Srbiji i srpski narod sećaju Bajdenovih komentara o Srbima kao ratnim zločincima, nepismenim degenericima, koljačima i silovateljima. Setimo se samo njegove poslednje posete Srbiji, kada je prekršio diplomatski protokol i “zaboravio” da se pokloni pred zastavom Srbije. Čini se da je srbofobija u porodici Bajden opšteprihvaćena, uzimajući u obzir izjavu Bajdenovog sina Boa, koji je na konvenciji Demokratske stranke hvalio svog oca kao čoveka koji se nije ustručavao da kaže Srbima u lice da su siledžije i genocidni narod. Inače, 35 kilometara dugi put koji vodi ka vojnoj bazi Bondstil na Kosovu i Metohiji posmrtno je nazvan po Bou Bajdenu, državnom tužiocu savezne države Delaver i jednom od najvećih prijatelja albanskih secesionista u Americi.

 

dzo-bajden-poseta-kosovu-i-metohiji
poseta Džo Bajdena Kosovu i Metohiji 2009. godine, foto Reuters

 

Sve gore pomenuto nam jasno daje do znanja da Bajden ima veliko interesovanje za dešavanja u regionu i moguća politička rešenja za nagomilane probleme i konflikte, nasuprot predsedniku Trampu čiji je fokus okrenut ka Iranu, Kini i Severnoj Koreji. Izbor Bajdena za predsednika Sjedinjenih Država bi predstavljao nastavak kontinuiteta politike “duboke države” prema Srbiji, daleko veće prisustvo Amerike u regionu, jači pritisak za rešenje pitanja Kosova i Metohije i verovatno otpočinjanje proseca dezintegracije Republike Srpske i unitarizacije Bosne i Hercegovine.

Tekst prenesen iz Novog Standarda.

 

Američka politika je nekomercijalan blog u informativno-edukativne svrhe. Vaša donacija putem PayPal-a se koristi za održavanje sajta. Svaka donacija je dobrodošla. Hvala svima.

Podelite tekst na društvenim mrežama

Close Menu
Američka Politika