Skot Horton – rat u Avganistanu je izgubljen

Podelite tekst na društvenim mrežama

Skot Horton je američki novinar, radio voditelj, generalni direktor Libertarijanskog instituta i urednik portala Antiwar.com. Tokom svoje novinarske karijere uradio je preko 4800 intervjua, a njegovi članci su objavljivani u mnogobrojnim magazinima poput Američkog konzervativca, Nacionalnog Interesa… Dobitnik je nagrade za izveštavanje o ratu u Iraku, a napisao je i knjigu koja se bavi okončanjem rata u Avganistanu. U razgovoru za blog Američka politika, Skot Horton otkriva koliko je rat u Avganistanu zapravo koštao Amerikance, da li je postojala mogućnost da se rat izbegne, kakva su buduća rešenja avganistanskog sukoba u opticaju, da li predsednik Tramp može da naredi povlačenje trupa iz Avganistana, ali i kako on vidi budućnost te zemlje u narednih pet do deset godina…

foto RT

U slučaju da se neki od naših čitalaca ne sećaju, molim Vas recite mi zašto je Amerika izvršila invaziju na Avganistan? Koji su bili američki ciljevi ove vojne intervencije i da li su ih Sjedinjene države ostvarile?

Amerika je izvršila invaziju na Avganistan zbog toga što je Al-Kaidina mreža, predvođena Bin Ladenom i Al Zavahirijem organizovala terorističke napade na Sjedinjene države 11. septembra 2001. godine. U suštini, vođe Al-Kaide su se skrivale u Avganistanu i imale dozvolu od strane lokalnih talibanskih vlasti da žive u toj zemlji. U početku ciljevi vojne intervencije su bili hvatanje i eliminacija vođstva Al-Kaide. Vremenom se lista ciljeva povećavala, pa je jedan od ciljeva postao i eliminacija Talibana, zbog njihove saradnje sa Al-Kaidom. Na kraju, eliminacija Talibana je podrazumevala promenu režima i uspostavljanje nove vlade u Kabulu koja bi bila podržana od strane Vašingtona.

Da li je postojala druga opcija, pored ove koja je podrazumevala vojno-kopnenu invaziju Avganistana?

Sjedinjene države su mogle da ispregovaraju drugačiju opciju. Vođstvu Talibana je već bilo muka od Osame Bin Ladena i želeli su da ga se reše. Međutim, predsednik Buš je odbio da pregovara sa Talibanima o bilo kakvoj predaji Bin Ladena. Buš nije hteo čak ni da prihvati razumne predloge koji su dolazili od talibanskih predstavnika, a koji su uključivali predaju Osame Bin Ladena nekoj od arapskih zemalja dok se ne bude u potpunosti utvrdila njegova krivica za napade 11. septembra. U arapske zemlje spadaju i Egipat i drugi saveznici Sjedinjenih država, koji bi Bin Ladena ekspresno isporučili Americi. Buš je jasno rekao da od pregovora nema ništa!  Zahtevao je direktnu predaju celog vođstva Al-Kaide ili  će ih bombardovati. Verujem da su predsednik Buš i ljudi oko njega želeli rat u Avganistanu da bi svetu pokazali moć Sjedinjenih država, nasuprot mirnom rešenju i ekstradiciji Osame Bin Ladena i njegovih saradnika. Da je administracija predsednika Buša pokazala interesovanje za pregovore, postojale su velike šanse da izbegne konflikt. Međutim, žurilo im se da krenu u rat pre početka bilo kakvih zvaničnih pregovora!

Rat u Avganistanu je jedan od najdužih vojnih sukoba u američkoj istoriji, ako ne i najduži. Koliko je rat u Avganistanu koštao američke poreske obveznike i da li znate koliko su vojnika Sjedinjene države izgubile tokom trajanja ovog konflikta?

Rat u Avganistanu je najduži rat Amerike vođen u inostranstvu. Međutim, rat Sjedinjenih država sa indijanskim plemenima je najduži oružani konflikt u kome je ova zemlja učestvovala. Zaista je neverovatno da i u 2019. godini i dalje pričamo o ratu u Avganistanu!

Ovaj rat je za sada koštao američke poreske obveznike oko bilion dolara! Naravno, u ovu cifru nisu uračunati propušteni ekonomski benefiti koji bi se potencijalno ostvarili da je ova suma bila uložena u nešto drugo poput zdravstva, školstva ili infrastrukture u Americi. Ta propuštena prilika ne može da se izračuna i ona je neprocenjiva. Takođe, gore pomenuta brojka ne pokriva buduće troškove koji se tiču pomoći ranjenim vojnicima i njihovim porodicama.

Oko 2400 američkih vojnika je poginulo u Avganistanu od početka vojne intervencije! Ovo nije smelo da se dogodi!

foto AP | David Guttenfelder

Neki vojni zvaničnici predlažu i veruju da bi za Sjedinjene države bilo idealno rešenje da uspostave stalno vojno prisustvo u Avganistanu, po uzoru na vojno prisustvo u Japanu i Južnoj Koreji. Koliko je realan ovakav scenario?

Ovakav scenario je nemoguć i potpuno je sulud! Zaista ne znam šta misle ljudi koji daju ovakve predloge. U Japanu smo imali potpunu predaju posle rata, dok smo u Južnoj Koreji bili potrebni za odbranu zemlje od komunizma, gde smo dočekani dobrodošlicom. U Avganistanu oko polovine, možda čak i nešto više od polovine stanovništa ne želi američko vojno prisustvo. Pored toga imate paštunsku populaciju koja broji oko 40% ukupnog stanovništa, a koja je spremna da se bori protiv američke okupacije (kako oni gledaju američko vojno prisustvo). Imajte na umu – Avganistan je groblje carstava! To je zemlja veličine Teksasa, bez izlaza na more, sa stanovništvom koje ima ratnički mentalitet i dugu tradiciju ratovanja. Najjača vojno-politička grupacija su talibani kojima je već više od jedne decenije glavni cilj – proterati sve vojne trupe iz Avganistana! Međutim, Sjedinjene države u Avganistanu imaju Bagram vojnu bazu, u kojoj ima toliko ljudska, vojne opreme i oružja da bi Amerikanci u njoj mogli da ostanu narednih pedeset, šezdeset godina. Ne postoji mogućnost po kojoj talibanska pešadija može da osvoji ovo vojno utvrđenje!

Nasuprot ovakvim predlozima, ljudi poput Erika Prinsa se zalažu za privatizaciju rata u Avganistanu i upotrebu plaćenika umesto regularnih američkih vojnika. Da li je ovo održivo rešenje?

Nije! Pentagon i američki Kongres to nikada ne bi dozvolili. Erik Prins nije samo plaćenik, on je čovek sa veoma ozloglašenom biografijom. U slučaju da Erik Prins privatizuje rat u Avganistanu i preuzme kontrolu nad celom pešadijom, to ne znači da on ne bi bio u istoj poziciji u kojoj se sad nalazi vojska Sjedinjenih država. To je pusta mašta, da bi se sa uključivanjem Erika Prinsa poboljšala naša pozicija u Avganistanu. Međutim, možda je takozvana privatizacija rata u Avganistanu samo izgovor za povlačenje naših trupa iz te zemlje. Prepustiti vojne operacije privatnim vojnicima, dok se regularna vojska povlači, a nakon par meseci povući i plaćenike iz Avganistana. Erik Prins govori da bi u slučaju da on preuzme vođenje rata u Avganistanu, pokrenuo eksploataciju mineralnih ruda kojih ima u obilju u Avganistanu. Ovo je samo izgovor! Većina tih minerala se nalazi u provincijama koje su pod potpunom kontrolom Talibana. Takođe, u tim provincijama nema razvijenih puteva, železnice ili bilo kakve infrastrukture koja bi mogla da posluži za eksploataciju tih minerala.

Na kraju mnogi političari, intelektualci, uključujući i predsednika Trampa podržavaju ideju o povlačenju američkih trupa iz Avganistana. Da li mislite da bi u ovom trenutku to bila najbolja opcija za Sjedinjene države?

Apsolutno! Međutim, situacija je mnogo komplikovana. U slučaju da američka vojska sutra napusti Siriju, ništa specijalno se ne bi dogodilo. Asadove snage bi preuzele kontrolu i uništile ostatke Islamske države. Ako američke trupe napuste Avganistan nastaće haos i pakao. U Avganistanu su Sjedinjene države potrošile skoro dve decenije podržavajući određene grupe i njihov opstanak na vlasti. Bez Amerike ove grupe ne bi imale nikakvu moć, ni uticaj. Nasuprot njima, talibani su u zamahu i neprestano rastu. Tokom noći sigurno kontrolišu više od polovine teritorije Avganistana, a tokom dana sigurno polovinu zemlje. Podrška vladi u Kabulu košta američke poreske obveznike desetine milijardi dolara godišnje i bez finansijske i vojne podrške na kopnu, opstanak te vlade je neizvestan. Kada Amerika napusti Avganistan, velike su šanse da će se građanski rat nastaviti i verovatno pogoršati. Niko ne zna šta će se desiti! Jedno je sigurno kada naše trupe napuste Avganistan, nastaće haos, a zaraćene strane će morati da reše svoje nesuglasice na ovaj ili onaj način bez posredovanja Sjedinjenih država.

Tokom kampanje predsednik Tramp se veoma protivio američkom vojnom angažovanju u Iraku i drugim zemljama. Pored toga, evidentno je da bi Tramp lično voleo da povuče trupe iz Avganistana i po ovom pitanju ima dosta protivnika u sopstvenoj administraciji. Šta sprečava predsednika Trampa da jednostrano naredi povlačenje američkih trupa iz Avganistana?

Donald Tramp je oduvek govorio da američkim trupama nije mesto u Avganistanu i da bi ih trebalo vratiti, povući. Pored toga, Tramp je uvek ukazivao na potrošen novac u Avganistanu koji je mogao da bude upotrebljen u druge svrhe. Suština je da je Donald Tramp bogati golfer koji gleda Fox TV, ali koji nema spoljnopolitičku doktrinu i koji ne čita knjige, članke… Uopšte nije svestan postojanja mnogih konzervativaca i libertarijanaca koji imaju sličan pogledan na svet i spoljnu politiku kao on, a koji bi mogli da se priključe njegovoj administraciji i pomognu mu pri implementaciji njegove političke agende. Naravno, Tramp je pod pritiskom od strane generala. Svaki put kada se zapita zašto Amerika troši tolike pare u Avganistanu i počne da razmišlja o povlačenju trupa, vojni generali mu predoče da će u slučaju povlačenje nastati haos u Avganistanu, za koji će vojno rukovodstvo Sjedinjenih država da svali krivicu na njega. Za sada je predsednik Tramp svaki put podlegao ovakoj vrsti pritiska. Tramp je izabran za predsednika Amerike zato što nije supruga Bila Klintona, ili rođeni brat Džordža Buša, zato što se nikad nije pre toga bavio politikom… Imao je legitimitet da prekine ovaj sukob i povuče američke trupe. Naprosto je mogao da kaže da se tek sad uključio u politiku i da nije bio ni na jedan način uključen u donošenje bilo kakvih odluka koje se tiču Avganistana. Ukratko rečeno, Tramp je bio izabran za predsednika da bi okončao rat u Avganistanu! Obama je bio izabran za predsednika da bi poništio odluke predsednika Buša, ali je Obama u suštini predstavljao kontinuitet Bušove politike. Narod je izabrao Trampa da bi poništio odluke i Obame i Buša uključujući i okončavanje rata u Avganistanu!

Mnogi političari, novinari, ali i oficiri američke vojske govore da Amerika gubi rat u Avganistanu i da se Sjedinjene države nalaze u sličnoj situaciji kao Sovjetski savez s’kraja osamdesetih godina prošlog veka. Postoji li mogućnost da Amerika ostvari neku vrstu vojnog povlačenja i mira u kome neće izgubiti svoju čast i ugled?

Postoji ta mogućnost! Kao što sam rekao u slučaju povlačenja američkih trupa, vrlo je verovatno da će talibani napasti Kabul i da će se građanski rat nastaviti tamo gde je i stao sredinom devedesetih godina prošlog veka. Ja nisam veliki optimista i shodno tome očekujem najgori ishod. Važno je napomenuti da su tokom devedesetih talibani imali prećutnu podršku Amerike i Pakistana za osvajanje Avganistana. U ovom trenutku postoji nada da će kada se povuku američke trupe, talibani shvatiti da nemaju kapacitet da efikasno vladaju celokupnom zemljom, uključujući i glavni grad. Amerika je već izgubila rat u Avganistanu i njen jedini cilj trenutno mora da bude da ko god dođe na vlast u toj zemlji posle povlačenja američkih trupa uskrati gostoprimstvo Al Zavahiriju i Al-Kaidi. Časna stvar za Ameriku bi bila momentalno povlačenje njenih trupa iz Avganistana!

Kako vidite Avganistan za pet do deset godina? Koji je ishod izvesniji u bliskoj budućnosti: veće američko vojno prisustvo u toj zemlji ili Avganistan kao sigurna luka za islamske teroriste?

Oba ishoda su izvesna! Amerika neće napustiti Avganistan u skorijoj budućnost. Ne vidim predsednika koji bi naredio povlačenje američkih trupa iz Avganistana. U narednih deset godina ćemo i dalje pričati o američkim vojnicima u vojnoj bazi u Bagramu. Talibani nemaju dovoljno snage da poraze Sjedinjene države, dok Amerika nema dovoljno snage i trupa da porazi talibane u Avganistanu. Na veliku žalost,  za sada ostaje status kvo pozicija, a najverovatnije će se zadržati i u budućnosti.

Mišljenja i stavovi objavljeni u razgovoru su isključivo lični stavovi sagovornika i ne odražavaju stavove autora i urednika bloga Jovana Tripkovića!

Američka politika je nekomercijalan blog u informativno-edukativne svrhe. Vaša donacija putem PayPal-a se koristi za održavanje sajta. Svaka donacija je dobrodošla. Hvala svima.

Podelite tekst na društvenim mrežama

Close Menu
Američka Politika