Sledeći Buš u Beloj kući

Podelite tekst na društvenim mrežama

džorž-p-buš-sledeći-buš-u-beloj-kuć
foto The Weekly Standard | Johnny Louis | Getty Images

Zvezda u usponu i tajno oružje Republikanske stranke, čovek koji je predodređen da vlada Amerikom. Ko je Džordž P. Buš, novo lice Amerike i uzdanica svoje porodice?

Od novembra 2016. godine i pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima, Republikanska stranka Regana, Džordža H.W. Buš i Džordža W. Buša je prestala da postoji. Predsednik Tramp je uspeo u svom planu, da promeni politički diskurs republikanaca koji polako, ali sigurno postaju partija izolacionizma, protekcionizma i sa veoma izraženim anti-imigracionim narativom. Čini se da unutar Republikanske stranke ne postoji nikakva opozicija trenutnoj Trampovoj politici. Stara garda republikanaca se ili pasivizirala ili penzionisala, ostavljajući predsedniku Trampu brisan prostor za političko manevrisanje koje Republikansku stranku gura u krajnju desnicu. Mnogi analitičari strahuju da je predsednik Tramp svojom anti-imigracionom politikom i zapaljivom retorikom naneo svojoj stranci nesagledivu štetu (eliminišući manjinske latino glasače) od koje neće moći da se oporave u narednim godinama (bez obzira na ishod sledećih izbora). Međutim, izgleda da mejnstrim republikanci imaju jasan plan kako u budućnosti izvući Republikansku stranku iz senke predsednika Trampa, privoleti manjinske glasače na svoju stranu, osvojiti Belu kuću i ući u istoriju kao partija koja je dala prvog latino predsednika Amerike – Džordž P. Buša.

Stvaranje budućeg predsednika

Unuk i sinovac dva bivša predsednika, sin bivšeg guvernera Floride, Džordž P. Buš je četvrta generacija Bušovih u politici, a veliki su izgledi da bude treći Buš u Beloj kući. Iako je imao posebno detinjstvo i odrastanje i dolazi iz porodice koja predstavlja američku političku aristokratiju, život i karijera Džordža P. Buša predstavljaju suštu suprotnost porodičnom elitizmu Bušovih. Nasuprot svom dedi, stricu i većini članova porodice koji su pohađali prestižne i univerzitete Ajvi lige (Yale, Harvard i druge) na istočnoj obali, Džordž P. Buš se opredelio za mali, ali elitni Rice univerzitet u Teksasu. Posle diplomiranja, preselio se na Floridu gde je radio kao profesor u državnoj srednjoj školi. Posle par godina predavanja odlučuje da upiše državnu pravnu školu Teksaškog univerziteta u Ostinu. Nakon izleta u advokaturu, upisuje se u rezervni sastav Američke mornarice, zbog čega biva poslat na osmo mesečno služenje u Avganistan u svojstvu oficira. Izgleda da je Džordž P. poslušao savet svoje bake i prve dame Barbare koja mu je govorila da pre ulaska u politiku mora da stvori ime za sebe i živi život prosečnog Amerikanca (venčanje, kupovina kuće, deca, plaćanje poreza) umesto da odmah upliva u političke vode potencirajući svoje dinastičko poreklo.

familija-bush-tri-generacije
foto David Shutts

 

Preko Teksasa do Bele kuće

Godine su prolazile, a mladi Džordž P. je imajući na umu bakin savet gradio ime i svoju karijeru, spremajući se za politički poziv. Za ulazak u porodični biznis je odabrao Teksas, koji je logičan izbor uzimajući u obzir da mnogi karakterišu Teksas kao privatan posed – dvorište porodice Buš. Nasuport dede i strica koji su na startu svojih političkih karijera u Teksasu bili izvikani kao došljaci sa istočne obale, Džordž P. je prepoznat kao dečko iz komšiluka. Verovatno je pored prezimena, doprinela i činjenica da se Džordž P. zavrsio i osnovne i postdiplomske studije na univerzitetima u Teksasu, što ga čini prijemčivim lokalnom glasaču.

Iako je dugo godina gajio političke ambicije, tek je 2013. godine počeo da krči put ka političkoj areni. Prva stanica na tom putu je bila kandidatura za zemljišnog komesara Teksasa. Mada su mnogi mislili da će se kandidovati za kongresmena (zašto bi se jedan Buš bavio lokalnim pitanjima Teksasa, pored gorućih pitanja sa kojim se suočava Amerika), Džordž P. je bacio oko na ovu funkciju za koju mnogi građani Teksasa nisu ni čuli. Pozicija zemljišnog komesara predstavlja jednu od najmoćnih političkih funkcija u saveznoj državi Teksas, sa ogromnim nadležnostima (upravljanje državnim zemljištem, prirodinim resursima, imovinom i investicijama), čineći je veoma poželjnom odskočnom daskom za nekoga ko ima velike političke aspiracije. Godinu i više dana pred izbore za zemljišnog komesara, Džorž P. Buš je uveliko bio ispred svakog potencijalnog protivnika prikupivši preko 3.3 miliona dolara od strane donatora, iako je bilo evidentno da nema jakog protiv kandidata iz demokratskog tabora.

dzord-p-bush-i-saradnici
foto AP/LM Otero

 

Pobeda na unutarstranačkim izborima Republikanaca

Kao što je i očekivano, Džorž P. Buš pobeđuje na izborima 2014. godine sa osvojenih 58 procenata, krčeći sebi put ka Vašingtonu. Četiri godine posle kampanje (koja je od strane političkih analitičara ocenjena kao mlaka i neaktivna, ali uz pomoć jake stranačke terenske infrastrukture) na unutarstranačkim izborima, Džordž P. Buš ponovo pobeđuje, osvajajući približno isti procenat glasova, ubrzano spremajući se za novembarske izbore koji će odrediti ne samo njegovu političku sudbinu, nego i sudbinu političke dinastije Bušovih. Razlog za to je jednostavan, u slučaju da ne prođe reizbor na poziciju zemljišnog komesara Džordž P. Buš će usporiti svoje predsedničke planove, a moguće da će ih i u potpunosti obustaviti. Poznavaocima prilika je čudno što se komesar Buš nije kandidovao za kongresmena i time pokušao da uđe na pozornicu visoke politike u Vašingtonu. Verovatno su Bušovi i njihovi politički analitičari pažljivo opipali puls glasača u Teksasu i shvatili da usled mogućeg plavog talasa (rasta popularnosti demokratskih kandidata za američki kongres na novembarskim izborima) nije veoma pametno upuštati se u riskantnu političku avanturu zarad fotelje u kongresu, naspram fotelje u Beloj kući.

Novembarski izbori kao ključ i kao izazov

Uzimajući u obzir dugogodišnje planiranje i dugoročne ciljeve porodice Buš mogućnost kandidovanja komesara Buša za poziciju kongresnog predstavnika u Vašingtonu je izvesna. Veoma je teško proceniti sledeći korak mlade nade porodice Buš, ali jedno je sigurno a to je da iver ne pada daleko od klade – verovatno je i Džordž P. politička životinja kao i njegov deda, tata i stric. Naredni potezi će u mnogome zavisiti od rezultata lokalnih izbora za guvernera, predstavnički dom i Senat, i (ne)uspeha Republikanske stranke. Ne bi iznenadilo da u slučaju pobede demokrata na novembarskim izborima u sedmom i trideset drugom kongresnom distriktu (ishod izbora u ovim distriktima je krajnje neizvestan), komesar Buš odluči da izazove na politički dvoboj demokratskog kongresmena. Ne isključuje se mogućnost da porodica Buš iskoristi svoje veze i uticaj i uz pomoć određenih političkih koncesija, lobiranja i pritisaka nateraju ili ubede nekog predstavnika savezne države Teksas da ode u prevremenu penziju. U skladu sa sledećim potezom izvesna je kandidatura Džordža P. Buša za najmoćniju funkciju u Americi. Sigurno je da njegovo vreme tek dolazi.

Novo lice Amerike

Iako dolazi iz poznate političke dinastije njegova biografija je daleko elitistička. Sama činjenica da je predavao u državnoj školi, može da igra značajnu ulogu za medijsko profilisanje među potencijalnim glasačima u trci za predsednika. Pored biografije, vojne službe, već brendiranog prezimena, komesaru Bušu na ruku ide i demografija odnosno demografska transformacija (latinizacija) Amerike. Po procenama agencija za statistiku i demografiju, do sredine ovoga veka latino populacija će činiti skoro jednu trećinu ukupne populacije Sjedinjenih država menjajući etnički sastav prosečnog glasača. Demografski rast i velika zastupljenost latino populacije je prisutna u pograničnim državama Amerike poput Kalifornije, Teksasa i Floride (zbir elektorskih glasova ove tri države je trenutno 122, a 270 glasova je potrebno za pobedu). Ako se ovaj demografski proces nastavi, komesar Buš će biti idealni foto robot prosečnog građanina Amerike: polu-amerikanac, polu-latino, dvojezičan (priča španski kao maternji).
Prestižno poreklo, idealna biografija i izvanredne demografske karakteristike svrstavaju Džordža P. Buša u najmoćnije tajno oružje Republikanske stranke u pohodu za manjinske glasove koji su tradicionalno okrenuti demokratama. Sasvim je moguće da Džordž P. Buš bude prvi Latino-Amerikanac u Beloj kući, dajući tako novu istorijsku energiju i vetar u leđa staromodnim republikancima.

dzordz-p-bush-supruga
foto AP/LM Lotero

 

Politika zatvorenih karata

Komesar Buš je prvi put došao pod političku lupu kada je na izbornim konvencijama svog dede držao govore, a kasnije agitovao u predsedničkim kampanjama svog strica, apelujući na neophodnost imigracione reforme. Pored toga nije imao većih političkih aktivnosti na nacionalnom nivou.

Poznato je, da je uprkos porodičnom sukobu, tokom predsedničke kampanje sa Donaldom Trampom, avgusta 2016. godine (kada to uopste nije bilo popularno) podržao Trampov izbor za predsednika. Na lokalnom nivou, u Teksasu teži da ujedini mejnstrim i Trampove republikance, bivajući na udaru političkih protivnika koji ga optužuju za kapitulaciju i kolaboraciju sa aktuelnim predsednikom i izdaju ideala “stare” Republikanske partije, a sve u cilju političkog preživljavanja i ostajanja u političkoj areni.

dzordz-p-bus
foto Gage Skidmore

 

Pored javne podrške predsedniku Trampu, Džordž P. Buš se nije izjašnjavao o unutrašnoj i spoljašnoj politici Amerike. Poznato je da je fiskalni konzervativac, protivnik abortusa, pobornik školskih vaučera i zagovornik reforme imigracionog sistema. Svojevremeno je kritikovao okrutnost granične policije prema ilegalnim imigrantima koji prelaze južnu granicu Sjedinjenih država i time pobrao simpatije manjinskih glasača. Međutim, o drugim gorućim pitanjima poput reforme drugog amandmana, socijalnih davanja, univerzalne zdravstvene zaštite se nije izjašnjavao, otvarajući sebi široku lepezu potencijalnih glasača na čiju podršku računa na putu do Bele kuće, za koji se sprema svog čitavog života. Jedno je sigurno – Džordž P. Buš je budućnost američke politike.

 

Američka politika je nekomercijalan blog u informativno-edukativne svrhe. Vaša donacija putem PayPal-a se koristi za održavanje sajta. Svaka donacija je dobrodošla. Hvala svima.

Podelite tekst na društvenim mrežama

Close Menu
Američka Politika