7 Trampovih poklona Izraelu

Podelite tekst na društvenim mrežama

Pobeda Trampa na izborima 2016. godine je čini se došla kao poručena za državu Izrael

Tokom unutarstranačkih i predsedničkih izbora 2015. i 2016. godine, kandidat Tramp je bezbroj puta ponavljao da bi njegova pobeda bila nešto najbolje što bi se desilo državi Izrael. Tokom kampanje oštro je kritikovao Obaminu administraciju i potpisivanje nuklearnog ugovora sa Iranom, kao strateška pretnja za opstanak Izraela. Tramp je jasno iskazivao svoje pro-Izraelske stavove i obećao je da će premestiti ambasadu Sjedinjenih država u Jerusalim. Trampova fanatična podrška Izraelu je verovatno posledica njegovog okruženja i raspoloženja njegovih glasača. Predsednik Tramp se, od samog ulaska u politiku, okružio religioznim jevrejskim savetnicima, koji uključuju i njegovu ćerku Ivanku i zeta Kušnera, kao i glasačku  mašineriju  konzervativnih  i religioznih  evangelista , koji su za jačanje tradicionalnog savezništva sa Izraelom. Konture Trampove politike prema Izraelu mogle su da se vide i pre njegove inaguracije, kada je kao izabrani predsednik neuspešno lobirao i pritiskao Obaminu administraciju da odustane od svog uzdržanog stava prema rezoluciji Ujedinjenih nacija o izraelskim naseljima na Zapadnoj obali. Iako nije uspeo da spreči donošenje ove rezolucije, čini se da je predsednik Tramp uradio za Izrael više nego njegovi prethodnici zajedno.

Tokom unutar stranačkih i predsedničkih izbora 2015. i 2016. godine, kandidat Tramp je bezbroj puta ponavljao da bi njegova pobeda bila nešto najbolje što bi se desilo državi Izrael. Click To Tweet

Pred Vama su sedam za Izrael bitnih odluka, koje je predsednik Tramp doneo tokom svog dosadašnjeg mandata.

 

donald-trump-pence-conference
foto Saul Loeb AFP

Izlazak iz Uneska

Jedna od prvih pro-Izraelskih odluka predsednika Trampa je bila povlačenje članstva Sjedinjenih država iz Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu, Uneska. Trampova odluka da opozove Ameriku iz ove organizacije proizilazi iz mišljenja o ukorenjenim anti-Izraelskim stavovima, koji su sve prisutni u ovoj značajnoj instituciji Ujedinjenih nacija: pored neprijateljstva Uneska prema Izraelu (Unesko proglasio grad Hebron za palestinsko kulturno nasleđe, protivno Izraelu), neizmirenih dugova, ali i neodlučnosti da se  sprovede strukturne reforme unutar same organizacije. Iako je odluka doneta u oktobru 2017. godine, iščlanjenje će stupiti na snagu 31. decembra 2018. godine. Ovo nije prvi put da su se Sjedinjene države povukle iz Uneska. Daleke 1984. godine predsednik Regan je doneo odluku o napuštanju Uneska. Razlog je bio anti-amerikanizam i pro-sovjetska politika organizacije. Takođe, predsednik Regan je smatrao da je Unesko medij, koji su zemlje Trećeg sveta koristile za širenje propagande protiv Amerike i Izraela. Skoro 18 godina kasnije, 2002. godine, na početku mandata Džordža W. Buša, Amerika se ponovo priključuje ovoj organizaciji. Svega devet godina kasnije, Unesko prima Palestinu, kao punopravnu članicu. Ta odluka čini se potvrđuje stav američkih političara o anti-Izraelskoj politici organizacije. Predsednik Obama odlučuje da ukine američko finansiranje Uneska. Posle nekoliko neizmirenih finansijkih obaveza prema organizaciji, 2013. godine Unesko suspenduje glasačko pravo Sjedinjenih država. Uzimajući u obzir da Amerika nije punopravni član ove organizacije već neko vreme – odluka predsednika Trampa potvrđuje stanje na terenu.

slika-UNESCO-Paris
foto Christophe Petit Tesson – EPA | REX | Shutterstock

 

Preseljavanje ambasade u Jerusalim

Odluku je doneo Kongres 1995. godine, a koji nalaže izmeštanje ambasade Sjedinjenih država u Jerusalim Click To Tweet

Daleko značajnija odluka za Izrael, od povlačenja Sjedinjenih država iz Uneska, dolazi svega dva meseca kasnije. Kao što je i obećao tokom predizborne kampanje, Tramp donosi odluku po kojoj Amerika priznaje Jerusalim za glavni grad države Izrael. Ovom odlukom predsednik Tramp nalaže i preseljenje ambasade Sjedinjenih država iz Tel Aviva u Jerusalim.

slika-Jerusalim
foto Times of Israel

 

Tramp je uradio ono što su tri njegova prethodnika: Obama, Džordž W. Buš i Klinton obećali, a nikad nisu ispunili. Predsednik Tramp nije tek tako doneo ovu odluku, već ona proizilazi iz dvopartijskog zakona koju je doneo Kongres 1995. godine, a koji nalaže izmeštanje ambasade Sjedinjenih država u Jerusalim. Ovaj Trampov potez je strateški bitan za Izrael, čiji suverenitet nad Jerusalimom nikada nije bio međunarodno priznat. Pored toga, ova odluka implicira da je Jerusalim jedan i nedeljiv (o čemu je predsednik Tramp govorio), iako Palestinci smatraju Istočni Jerusalim glavnim gradom svoje buduće države. Posle preseljenja ambasade Amerike i druge države, poput Gvatemale su učinile isto; dok mnoge kao što su Ruminija, Honduras, Češka razmišljaju da urade isto. Sve ovo daje bolju pregovaračku poziciju državi Izrael u budućim mirovnim pregovorima sa palestinskom stranom.

 

Potpisivanje Tejlor Fors akta

Pored aktivne borbe za Izraelske interese na međunarodnoj sceni, predsednik Tramp dokazuje svoje prijateljstvo sa Izraelom i na unutrašnjem planu. U martu mesecu ove godine, Tramp je potpisao zakonski akt kojim se zabranjuje Američka finansijska pomoć Palestinskim vlastima, dok iste ne prestanu da pomažu porodice poginulih, osuđenih i aktivnih terorista. Ovaj zakonski akt je nazvan Tejlor Fors (Taylor Force Act), po američkom studentu koji je u martu 2016. godine ubijen od strane palestinskog teroriste u Tel Avivu. Pošto je terorista poginuo tokom napada, Palestinska uprava je počela sa finansiranjem njegove porodice, obezbeđujući im kroz Fond za mučenike prosečnu mesečnu platu. Ova praksa je izazvala gnev republikanskih zakonodavaca koji su sponzorisali ovaj zakonski predlog jos 2016. godine, a koji je prošao Komitet za spoljne odnose Senata Sjedinjenih država. Sagledavši ove činjenice, Trampova odluka je potvrda dugo očekivanog zakonskog akta.

 

Tejlor-Fors
foto Tejlor Fors – izvor Facebook

 

Verovatno za Izrael najznačajnija odluka predsednika Trampa je povlačenje Amerike iz nuklearnog dogovora sa Iranom. Click To Tweet

Povlačenje iz iranskog nukearnog sporazuma

Povlačenje iz ovog dogovora predstavlja ispunjenje jednog od glavnih predizbornih obećanja. Predsednik Tramp je ovu odluku doneo u maju ove godine i razlog donošenja ove odluke je zasigurno Trampova pro-Izraelska politika, ali i lični animozitet koji predsednik Tramp gaji prema Obami, koji je bio jedan od glavnih zagovornika ovog dogovora 2015. godine.

Nije ni isključeno da se predsednik Tramp sprema za konačni obračun sa Iranom. Click To Tweet
pregovori-SAD-Iran-nuklearni-program
foto Reuters

 

Od samog početka, Izrael je bio protiv ove vrste dogovora sa Iranom. Izraelski premijer, Netanjahu je upozoravao međunarodnu javnost da će se pomoću ovog ugovora Iran pre domoći atomske bombe, čime bi se ugrozio opstanak države Izrael. Povlačenje Sjedinjenih država iz ovog ugovora je dalo vetar u leđa Izraelu u međunarodnoj javnosti i određenu vrstu odobravanja da je izraelska strana bila u pravu u ovom slučaju. Posle raskidanja ovog ugovora, Trampova administracija je uvela čitav niz sankcija zvaničnom Teheranu. Pitanje je da li ovom vrstom pritisaka Tramp pokušava da ponovo privoli Iran za pregovarački sto u nadi da će isposlovati neki bolji i za Iran restriktivniji dogovor? Pored toga, ove sankcije služe da ekonomski oslabe Iran, što zasigurno ide na ruku Izraelu, ali nije ni isključeno da se predsednik Tramp sprema za konačni obračun sa Iranom.

Povlačenje iz nuklearnog dogovora sa Iranom predstavlja ispunjenje jednog od glavnih predizbornih obećanja. Click To Tweet

Izlazak iz Saveta Ujedinjenih Nacija za ljudska prava

Pored izlaska iz Uneska, Trampova administracija je u junu ove godine napustila još jednu instituciju Ujedninjenih nacija – Savet za ljudska prava. Click To Tweet

 

niki-heli-un-konferencija-za-stampu
foto Michael Brochstein | SOPA Images | LightRocket via Getty Images

 

Visoki zvaničnici Trampove administracije su najavljivali ovu odluku  juna prošle godine. Razlog za napuštanje ovog tela UN-a je mišljenje sadašnje administracije da je Savet za ljudska prava zapravo zaštitnik država koji najviše ugrožavaju ljudska prava poput Irana, Venecuele i Demokratske republike Kongo. U slučaju Irana i Venecuele, američka ambasadorka u UN, Niki Hejli tvrdi da Savet za ljudska prava nema političku volju da ispita i diskutuje o kršenju ljudskih prava u ovim zemljama. Pored toga, ambasadorka Hejli je napomenula da primanjem Demokratske republike Kongo u svoje članstvo, ovo telo Ujedinjenih nacija gubi svoju izvornu svrhu. Ova visoka zvaničnica smatra da je jedan od razloga izlaska Amerike iz ove institucije i nespremnost za institucionalnu reformu, za koju se Sjedinjene države zalažu. Međutim, čini se da je pravi razlog američkog izlaska odnos koji ovo telo Ujedinjenih nacija ima prema Izraelu. Ambasadorka Niki Hejli nije propustila priliku da oceni  Savet za ljudska prava kao “septičku jamu“ političkih mišljenja uperenih protiv države Izrael; kao i upotreba člana 7. agende Saveta za ljudska prava, koji je uvek na dnevnom redu Saveta, a koji je isključivo posvećen ugrožavanju ljudskih prava u pojasu Gaze i na Zapadnoj obali.

 

Ukidanje budžeta UN agenciji za pomoć palestinskim izbeglicama

Posle izlaska iz institucija Ujedinjenih nacija, predsednik Tramp je odlučio da ukine finansiranje budžeta Agenciji Ujedinjenih nacija za palestinske izbeglice. Click To Tweet
palestinske-izbjeglice
foto via Euro-Med

 

Trampova administracija je donela ovu odluku kao odgovor kritikama koje su dolazile sa palestinske strane, a koje su se ticale premeštanja ambasade Sjedinjenih država u Jerusalim. Odluka o prestanku daljeg finansiranja imaće dugoročne posledice na rad ove agencije. Inače, Sjedinjene države su bile najveći donator rada ove agencije i ukidanjem ovog izdatka, predsednik Tramp je zadržao 305 miliona američkih dolara. Trampov motiv je bio jasan – ukidanjem daljeg finansiranja kaznio je palestinsku stranu za kritike koje su mu bile upućene, sačuvao je 300 miliona američih poreskih obveznika i ojačao je Izraelsku stranu. Bez američkog finansiranja, onemogućen je funkcionalni rad ove organizacije. Iako je kroz određene donacije agencija uspela da skupi određenu sumu novca i dalje imaju deficit od 200 miliona dolara, zbog čega su morali da otpuste oko 100 ljudi, a preko 500 službenika je dobilo skraćeno radno vreme. Pored zaposlenih u ovoj agenciji i narod u pojasu Gaze i na Zapadnoj obali trpi posledice ove odluke. Značajan nedostatak pirinča, brašna i šećera je primetan, a ugrožen je i početak školske godine za hiljade palestinskih đaka.

Postavlja se pitanje da li predsednik Tramp želi da izazove neku vrstu humanitarne krize, slabeći na taj način neprijatelje države Izrael?

 

Zatvaranje kancelarije Palestinske oslobodilačke organizacije – PLO

Poslednja u nizu odluka predsednika Trampa vezanih za Izrael je zatvaranje kancelarije Palestinske oslobodilačke organizacije u Vašingtonu. Click To Tweet

 

PLO-kancelarija-SAD
foto Reuters

 

Poslednja u nizu odluka predsednika Trampa vezanih za Izrael je zatvaranje kancelarije Palestinske oslobodilačke organizacije u Vašingtonu. Trampova administracija je objavila ovu odluku 10. septembra ove godine, navodeći nedostatak napretka u mirovnim pregovorima dve strane. Ova odluka predstavlja jedan od snažnijih udaraca Amerike palestinskoj strani, pošto je ova kancelarija de fakto služila kao ambasada Palestine u Vašingtonu. Ovo je i možda poslednji pokušaj pritiska Amerike na palestinske vlasti u nadi da će ih vratiti za pregovarački sto. Zanimljivo je, da je ova odluka objavljena istog dana kada je i Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost, Džon Bolton, izjavio da je Međunarodni sud pravde za Ameriku “mrtva” institucija. Razlog za takvu izjavu je bila Boltonova tvrdnja da Međunarodni sud pravde sprema određene procese protiv Sjedinjenih država i Izraela. Odluku o zatvaranju kancelarije palestinska strana smatra objavom rata i kao pretnju nastavka mirovnog procesa dve strane. Međutim, Trampova administracija ovo vidi kao napad na palestinsko vođstvo. Ova odluka nije iznenađujuća, uzevši u obzir bliskost Trampovog zeta i savetnika, Kušnera Izraelu i Kušnerovoj želji da uđe u istoriju kao čovek koji je Izraelu i Palestini doneo mir.

 

Američka politika je nekomercijalan blog u informativno-edukativne svrhe. Vaša donacija putem PayPal-a se koristi za održavanje sajta. Svaka donacija je dobrodošla. Hvala svima.

Podelite tekst na društvenim mrežama

Close Menu
Američka Politika